Жегар код Обровца, Буковица, Далмација ❤️ 🇷🇸
Удружење "Жегар у срцу" и ове године је обишло Србе повратнике у овом селу те својим малим даровима обрадовало и најстарије и најмлађе повратнике у склопу акције Божићног даривања ❤️
Удружење "Жегар у срцу" и ове године је обишло Србе повратнике у овом селу те својим малим даровима обрадовало и најстарије и најмлађе повратнике у склопу акције Божићног даривања ❤️
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Бадње вече у Инђији, Срем 🧐😳🇷🇸☦️💪
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
❤️МОЈОЈ СРПСКОЈ РЕПУБЛИЦИ ❤️
Бог помаже Земљо моја,
православног српског рода,
створена си кад се брани,
част јуначка и слобода.
Сва си крвљу натопљена,
храбрих српских витезова,
што бранише земљу свету,
к'о јунаци са Косова.
За тебе се борба води,
љута битка и велика,
цијелога си српства понос,
наша Српска Република.
Отаџбино моја мила,
од Мањаче до Требиња,
чувамо те и волимо,
ти си нама к'о Светиња.
Архиђакон Свети Стефан,
нек над тобом стално бдије,
а с Истока нек те вазда,
најтоплије Сунце грије.
Да славимо дан наш свети,
и учимо насљеднике,
да се вјечно Дан прославља,
наше Српске Републике!
Мала Од Херцеговине
Љета Господњег
9. јануар.2025.г.
Бог помаже Земљо моја,
православног српског рода,
створена си кад се брани,
част јуначка и слобода.
Сва си крвљу натопљена,
храбрих српских витезова,
што бранише земљу свету,
к'о јунаци са Косова.
За тебе се борба води,
љута битка и велика,
цијелога си српства понос,
наша Српска Република.
Отаџбино моја мила,
од Мањаче до Требиња,
чувамо те и волимо,
ти си нама к'о Светиња.
Архиђакон Свети Стефан,
нек над тобом стално бдије,
а с Истока нек те вазда,
најтоплије Сунце грије.
Да славимо дан наш свети,
и учимо насљеднике,
да се вјечно Дан прославља,
наше Српске Републике!
Мала Од Херцеговине
Љета Господњег
9. јануар.2025.г.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Не знам што су зинули 'ВОЛИКО!!??
Биће да си трн у оку свима
уз тебе је српство свеколико
СРЕЋАН ПРАЗНИК СРПСКА РЕПУБЛИКО!!!!
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Биће да си трн у оку свима
уз тебе је српство свеколико
СРЕЋАН ПРАЗНИК СРПСКА РЕПУБЛИКО!!!!
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Прими поздрав републико,
о како ме срећним чине
твоје ријеке и планине!
О како ме срећним чине,
твоје ријеке и планине.
Лети птицо, лети ноћас
и поздраве носи ове!
Поздрави ми републику
ону што се Српска зове.
Поздрави ми републику,
ону што се Српска зове.
❤️🇷🇸
о како ме срећним чине
твоје ријеке и планине!
О како ме срећним чине,
твоје ријеке и планине.
Лети птицо, лети ноћас
и поздраве носи ове!
Поздрави ми републику
ону што се Српска зове.
Поздрави ми републику,
ону што се Српска зове.
❤️🇷🇸
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
На Светог Стефана рођена ❤️🇷🇸
Пјесма "Завјет" - Кристина Ивановић
Хор "Бањалучанке"
Хор "Источник"
Етно група "Траг"
Пјесма "Завјет" - Кристина Ивановић
Хор "Бањалучанке"
Хор "Источник"
Етно група "Траг"
На дан Светог архиђакона Стефана, 09.01.1992. године званично су се објединиле српске аутономне области у СР Босни и Херцеговини у јединствену Републику Српску Босну и Херцеговину (потом само Републику Српску).
Обједињене су :
1) САО Босанска Крајина (Бања Лука)
2) САО Сјеверна Босна (Добој)
3) САО Семберија (Бијељина)
4) САО Романија (Сарајево) и
5) САО Херцеговина (Требиње)
Овим уједињењем српских области успостављена је јединствена српска државна структура на територији југословенске републике Босне и Херцеговине у којој су Муслимани (данас Бошњаци) и Хрвати прогласили Србе за "националну мањину" укинувши им статус конститутивног народа.
Управо се дан Светог архиђакона Стефана прославља и као крсна слава Републике Српске и српски национални празник у Босни и Херцеговини.
Првобитно је Република Српска обухватала 72% територије Босне и Херцеговине а након рата је драстично умањена (Дејтонски споразум) те данас обухвата 48%.
Срећан ти рођендан Републико Српска❤️🇷🇸
Обједињене су :
1) САО Босанска Крајина (Бања Лука)
2) САО Сјеверна Босна (Добој)
3) САО Семберија (Бијељина)
4) САО Романија (Сарајево) и
5) САО Херцеговина (Требиње)
Овим уједињењем српских области успостављена је јединствена српска државна структура на територији југословенске републике Босне и Херцеговине у којој су Муслимани (данас Бошњаци) и Хрвати прогласили Србе за "националну мањину" укинувши им статус конститутивног народа.
Управо се дан Светог архиђакона Стефана прославља и као крсна слава Републике Српске и српски национални празник у Босни и Херцеговини.
Првобитно је Република Српска обухватала 72% територије Босне и Херцеговине а након рата је драстично умањена (Дејтонски споразум) те данас обухвата 48%.
Срећан ти рођендан Републико Српска❤️🇷🇸
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Вишеград, Република Српска ❤️🇷🇸🫡
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Проба дефилеа поводом Дана Републике - деспоти на улицама Бањалуке ❤️🇷🇸
СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Црква Светог Архиђакона Стефана у Голубићу (Книн, Република Српска Крајина) је храм Српске православне цркве, припада Епархији далматинској. Посвећен је Преносу моштију архиђакона Стефана.
Црква је саграђена 1462. године, благословом зетског митрополита Јосифа у част Светог архиђакона Стефана. У извештају генералног провидура Франческа Гриманија од 1758. године, помиње се црква Св. Архиђакона Стафана у Голубићу са годином подизања 1462. и годином обнављања 1681.
Историчар и епископ далматински Никодим Милаш о градњи цркве пише:
Летопис нам спомиње да је 1450. г. прешао неки јачи број Срба из Босне у данашње Котаре и да су тада населили данашње село Кула Атлагића, а уједно бележи, да је исте године подигнута била православна црква у част св. Николе и то благословом зетског митрополита Јосифа. Благословом истога митрополита биле су отворене још три цркве: у Пађенама у част св. Ђорђа (1456), у Полачи у част св. апостола Петра и Павла (1458) и у Голубићу у част св. Стефана.
У цркви је до отаџбинског рата чуван известан број богослужбених књига, а међу најдрагоценијим су били:
Јеванђеље штампано у Лавову из 1715. године;
Јеванђеље из 1721. године;
Страсно Јеванђеље из 1764. године;
Књига кратких правила и поука о догматима вере израђена у кијевопечерској Лаври 1768. године.
Црква је саграђена 1462. године, благословом зетског митрополита Јосифа у част Светог архиђакона Стефана. У извештају генералног провидура Франческа Гриманија од 1758. године, помиње се црква Св. Архиђакона Стафана у Голубићу са годином подизања 1462. и годином обнављања 1681.
Историчар и епископ далматински Никодим Милаш о градњи цркве пише:
Летопис нам спомиње да је 1450. г. прешао неки јачи број Срба из Босне у данашње Котаре и да су тада населили данашње село Кула Атлагића, а уједно бележи, да је исте године подигнута била православна црква у част св. Николе и то благословом зетског митрополита Јосифа. Благословом истога митрополита биле су отворене још три цркве: у Пађенама у част св. Ђорђа (1456), у Полачи у част св. апостола Петра и Павла (1458) и у Голубићу у част св. Стефана.
У цркви је до отаџбинског рата чуван известан број богослужбених књига, а међу најдрагоценијим су били:
Јеванђеље штампано у Лавову из 1715. године;
Јеванђеље из 1721. године;
Страсно Јеванђеље из 1764. године;
Књига кратких правила и поука о догматима вере израђена у кијевопечерској Лаври 1768. године.