This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Вишеград, Република Српска ❤️🇷🇸🫡
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Проба дефилеа поводом Дана Републике - деспоти на улицама Бањалуке ❤️🇷🇸
СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Црква Светог Архиђакона Стефана у Голубићу (Книн, Република Српска Крајина) је храм Српске православне цркве, припада Епархији далматинској. Посвећен је Преносу моштију архиђакона Стефана.
Црква је саграђена 1462. године, благословом зетског митрополита Јосифа у част Светог архиђакона Стефана. У извештају генералног провидура Франческа Гриманија од 1758. године, помиње се црква Св. Архиђакона Стафана у Голубићу са годином подизања 1462. и годином обнављања 1681.
Историчар и епископ далматински Никодим Милаш о градњи цркве пише:
Летопис нам спомиње да је 1450. г. прешао неки јачи број Срба из Босне у данашње Котаре и да су тада населили данашње село Кула Атлагића, а уједно бележи, да је исте године подигнута била православна црква у част св. Николе и то благословом зетског митрополита Јосифа. Благословом истога митрополита биле су отворене још три цркве: у Пађенама у част св. Ђорђа (1456), у Полачи у част св. апостола Петра и Павла (1458) и у Голубићу у част св. Стефана.
У цркви је до отаџбинског рата чуван известан број богослужбених књига, а међу најдрагоценијим су били:
Јеванђеље штампано у Лавову из 1715. године;
Јеванђеље из 1721. године;
Страсно Јеванђеље из 1764. године;
Књига кратких правила и поука о догматима вере израђена у кијевопечерској Лаври 1768. године.
Црква је саграђена 1462. године, благословом зетског митрополита Јосифа у част Светог архиђакона Стефана. У извештају генералног провидура Франческа Гриманија од 1758. године, помиње се црква Св. Архиђакона Стафана у Голубићу са годином подизања 1462. и годином обнављања 1681.
Историчар и епископ далматински Никодим Милаш о градњи цркве пише:
Летопис нам спомиње да је 1450. г. прешао неки јачи број Срба из Босне у данашње Котаре и да су тада населили данашње село Кула Атлагића, а уједно бележи, да је исте године подигнута била православна црква у част св. Николе и то благословом зетског митрополита Јосифа. Благословом истога митрополита биле су отворене још три цркве: у Пађенама у част св. Ђорђа (1456), у Полачи у част св. апостола Петра и Павла (1458) и у Голубићу у част св. Стефана.
У цркви је до отаџбинског рата чуван известан број богослужбених књига, а међу најдрагоценијим су били:
Јеванђеље штампано у Лавову из 1715. године;
Јеванђеље из 1721. године;
Страсно Јеванђеље из 1764. године;
Књига кратких правила и поука о догматима вере израђена у кијевопечерској Лаври 1768. године.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Републико Српска срећан ти рођендан! Срећна ти слава Немањића, Бранковића и Котроманића – Свети архиђакон Стафан Првомученик чију судбину ти и твој народ дијелите кроз вијекове!
АКО НЕ ОВЕ, ОНДА ДОГОДИНЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ!
АКО ЈЕ ДРИНА ГРАНИЦА, ПОПИЋЕМО ЈЕ! ❤️💙🤍☦️
АКО НЕ ОВЕ, ОНДА ДОГОДИНЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ!
АКО ЈЕ ДРИНА ГРАНИЦА, ПОПИЋЕМО ЈЕ! ❤️💙🤍☦️
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Невесиње, Источна Херцеговина
Република Српска ❤️🇷🇸
Република Српска ❤️🇷🇸
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Београд честита Дан Републике Српске ❤️🇷🇸
МИЛАН КРНЕТА - један од многих Крајишника који је свој живот положио за Републику Српску
На данашњи дан, на Бихаћком ратишту, погинуо је Крнета Милан - Мићо. Као млади момак, на самом почетку рата, нашао се на раду у Аустрији гдје се успјешно бавио боксом и гдје су брзо запажене његове изузетне способности.
Иако се Милану смијешила успјешна спортска каријера, а поред тога био је и запослен те имао живот какав су многи могли само да сањају, по избијању рата у Крајини, Милан долази у родне Кистање и приступа у редове Српске Војске Крајине. Као крајишки борац пролази многа ратишта а свој млади живот уграђује у темеље братске Републике Српске 09.01.1994. год, управо на дан њеног оснивања.
Иако је тада у Крајини било примирје, Крајишници нису мировали већ су са значајним снагама долазили у помоћ Републици Српској!
Да ли ће се данас игдје поменути Милан и стотине других Крајишника који су за Српску положили животе сматрајући да је то њихова света дужност одбране ближњега свога.
Не дајмо у заборав такве јунаке!
На данашњи дан, на Бихаћком ратишту, погинуо је Крнета Милан - Мићо. Као млади момак, на самом почетку рата, нашао се на раду у Аустрији гдје се успјешно бавио боксом и гдје су брзо запажене његове изузетне способности.
Иако се Милану смијешила успјешна спортска каријера, а поред тога био је и запослен те имао живот какав су многи могли само да сањају, по избијању рата у Крајини, Милан долази у родне Кистање и приступа у редове Српске Војске Крајине. Као крајишки борац пролази многа ратишта а свој млади живот уграђује у темеље братске Републике Српске 09.01.1994. год, управо на дан њеног оснивања.
Иако је тада у Крајини било примирје, Крајишници нису мировали већ су са значајним снагама долазили у помоћ Републици Српској!
Да ли ће се данас игдје поменути Милан и стотине других Крајишника који су за Српску положили животе сматрајући да је то њихова света дужност одбране ближњега свога.
Не дајмо у заборав такве јунаке!
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Бања Лука ❤️🇷🇸
Forwarded from Од Крајине до Украјине са Дани(ј)елом Симићем
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Дани(ј)ел Симић је за РТ на енглеском језику, коментарисао изјаву Владимира Зеленског, како је упад у Курску област "једна од највећих побједа у овом рату".
За истаћи, осим што Симић овај пут прича на енглеском, а не на руском, јесте правилно потписано презиме (Simich), јер је то једини начин да би се иоле правилно изговорило на енглеском језику.
Преузимање латиничних вјешала српског језика (Simić), како Срби обично траже да их се потпише, заправо не значи ништа на енглеском и то нико без помоћи неће прочитати као Симић.
За истаћи, осим што Симић овај пут прича на енглеском, а не на руском, јесте правилно потписано презиме (Simich), јер је то једини начин да би се иоле правилно изговорило на енглеском језику.
Преузимање латиничних вјешала српског језика (Simić), како Срби обично траже да их се потпише, заправо не значи ништа на енглеском и то нико без помоћи неће прочитати као Симић.