Делегација Руске православне цркве стигла у Србију

https://yangx.top/pravblogs/1467

Могуће је да је на релевантним састанцима било речи и о проблему ширења Румунске цркве на канонску територију РПЦ. Срби су наши савезници по овом питању. Подсетимо се шта је не тако давно изјавио владика бачки Иринеј, који је присуствовао и разговору патријарха српског са гостима из Москве:

"Тежња за издвајањем Молдавске митрополије из Руске Цркве (...) сведочи о експанзионистичком духу румунске државне и црквене политике, с једне стране, и о стално присутној антируској агенди савременог Запада, са друге стране.", – епископ бачки Иринеј

Ауторитативни јерарх Српске цркве критиковао је мешање румунске стране и Запада у црквена питања Молдавије.

Према речима епископа Иринеја, жеља да се Кишињевско-молдавска митрополија одвоји од Руске цркве „није диктирана никаквим проблемом, а још мање реалном нуждом“. Напротив, уверен је владика, ово сведочи о експанзионистичком духу румунске државне и црквене политике, с једне стране, и свеприсутној антируској агенди савременог Запада, с друге.

"Садашња пак државна и политичка врхушка Молдавије представља – то није никаква тајна – његовог [= Запад] послушног експонента. Поставља се питање: шта ако се једног лепог дана Бесарабија и Буковина, односно савремена Молдавија, поново нађу под контролом Русије, непосредном или посредном? Или шта ако на чело земље дође, данас-сутра, лидер који није 'прозападно' настројен него се, из природних и разумљивих разлога, оријентише према Истоку? Најзад, шта ако свака нова политичка и идеолошка ситуација буде значила и одговарајуће манипулисање Црквом? Где би ту био крај?", – поставио је исправна питања јерар СПЦ.

И додао да, по његовом мишљењу, руководство Молдавије треба да се бави својим директним обавезама, посебно решавањем друштвених и економских проблема, а не да се меша у живот Цркве.

https://yangx.top/pravblogs/1256

У интересу Шир-Кана*

Brief је објавио публикацију са вриштећом тезом.

„Природан излаз (за РПЦ) - да бисте избегли непријатељско преузимање од стране Константинопоља, или чак Кијева, требало би да ступите у директан контакт са Ватиканом".

Све ово је логично, како кажу, "сто посто"**. Просто је занимљиво – а шта ће то учинити Ватикан, који пуном паром иде ка спајању са Константинопољском патријаршијом? Хоће ли припретити прстом Фанару и рећи „ми смо спремни да се повучемо из свих заједничких пројеката, ако ви и даље будете вређали Москву“? Или ће Ватикан, одгурнувши Грке, почети да апсорбује Руску цркву?

Уопште, увек смо били изненађени ставом, који се заснива на убеђењу - да би се регулисали односи са фанариотима, треба ићи на зближавање са Ватиканом. Просто је нејасно одкуда одређеним снагама, укључујући и оне унутар РПЦ, уверење, да ће католици „све решити“.

Као прво, врана врани очи не вади. Ватикан и Фанар воде заједничку политику у многим стратешким областима. Конкретно, и по линији постепеног потчињавања светског Православља католичком свету. У таквим ситуацијама нико неће реално дирати партнера, и све ће се свести на изигравање добрих и лоших полицајаца. „Не свиђа вам се крутост Фанара, дођите к нама, ми ћемо вам решити све у замену да нам се приближите".

Друго, није сасвим јасно то, зашто се намеће варијанта са Ватиканом уместо да се појача рад на оптуживању Грка за раскол и јерес. Уосталом, постоји документ који је одобрио Архијерејски синод о искривљавању православног учења о Цркви од стране Константинопољске патријаршије. Или је тешко ићи овим путем? И да ли је много лакше, препустити у руке католика доношење решења о одговарајућим стратешким питањима? По принципу „нека све они ураде за нас“?

Било како било, предлози да се иде „у директан контакт” са Ватиканом како би се избегло „преузимање” од стране Фанара изгледају тако, као да је рањеном Акели* предложено да се поклони гладном Шир-Кану како би се спасио од шакала Табакија*. Он, наравно, вука „не би дирао“.

У овом контексту, једно просто питање - да ли неко, ко промовише такву визију, уопште верује у њу? Или, сав православни аудиторијум држи за идиоте?

*) Књига о џунгли, Радјард Киплинг

**) А могло би да се преведе, односно коментарише ова логика - "ма шта кажеш"

P.S. О горе наведеном документу овде и ниже ове публикације:

https://yangx.top/pravblogs/259

Прослеђено од
Политправ

Синод Коптске православне цркве одбацује истополне везе и обуставља дијалог са католицима

Гергес Мунир Хана – Инфо служба ОСР – 03.07.2024.

Каиро – Египат: 7. марта 2024. године у центру "Логос" папске резиденције у манастиру Свете Анбе Бишој у Вади-Натруну, одржано је пленарно заседање Светог Синода Коптске православне цркве, којим је председавао Његова Светост папа Тавадрос II, и у коме је учествовало 110 од 133 члана.

Црква је огласила своје мишљење о питању „хомосексуализма“ у саопштењу Светог Синода (које ће бити објављено касније).

Црква је у свом саопштењу истакла своје противљење истополним везама. То мишљење је подкрепила многим библијским стиховима који јасно говоре о одбацивању таквих односа, који су супротни људској природи, коју је Бог створио.

ПС. Докле ће трајати ова брука Руске цркве?

Прослеђено од
Политправ

На какву нас срамоту осуђује ОСЦП својим чекањем код разбијеног ватиканског корита, није јасно...

Како вас није стид?

Копти👆, које чак и не сматрамо пуноправним православцима, већ су прекинули све везе са Ватиканом.

А тврђава вере Православне, Трећи Рим, Света Русија, још нешто чека...

Шта ми чекамо, може ли неко заиста то да објасни?

ОСЦП неће опстати без ватиканске пупчане врпце?

Зато их све пријавите [да раде] у Руску амбасаду у Ватикану, и сачувајте нас све од срамоте.

Раскините везе са Ватиканом, не брукајте Руску цркву!

Источни сигнал за Ватикан

Хтели би да се искрено захвалимо нашим колегама, који су нашли ову важну информацију.

Додајмо само, да обустављање богословског дијалога између Коптске цркве и РКЦ може бити праћено сличним корацима од стране других Древноисточних (Нехалкидонских) цркава. И генерално, коначна одлука Коптског синода је врло јасна и моћна – да се прекине богословски дијалог, преиспитају његови резултати и да се настави само ако се католици сложе са новим стандардима комуникације (наговештај условљавања ревизијом става РКЦ о ЛГБТ-тематици итд.).

„Након консултација са сестринским црквама источноправославне породице, одлучено је да се прекине богословски дијалог са Католичком црквом, преиспитају резултати, постигнути у оквиру дијалога од момента његовог покретања пре двадесет година, и установе нови стандарди и механизми, који ће омогућити да се дијалог настави."

Како кажу, имамо према коме да се орјентишемо у формирању коначне реакције на одлуку Ватикана да благослови истополне парове. Одлично, што неко није стао петљати, већ је црно назвао црним, а бело - белим.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Колеге пишу да Фанар покушава да покрене процес формирања алтернативне „руске православне цркве“.

Хтели би да вам обратимо пажњу на то да, у припреми раскола РПЦ активно учествују не само константинопољски јерарси, већ и поједини представници РПЦЗ.

Тако, један од идеолога раскола је монахиња [ландара] из Заграничне цркве Васа Ларина, чувена онлајн публициста и теолог [ово задње дође као спрдња].

Васа је занимљива по томе, што је пре око месец дана прилично јасно формулисала следеће кораке за стварање „истинске руске православне цркве“.

У блиској будућности раскол неће бити експлицитно покренут, како није достигнута критична маса „парохијана“ за „истинску руску православну цркву“. Акценат садашњег деловања је на формирању „изборне базе“ и изградњи будућих црквених структура унутар наше цркве.

Пошто је видео прилично дугачак [тешка логореја је у питању], хајде да представимо његове главне тачке.

РПЦ је крива за сарадњу са злочиначким режимом, поново кренувши путем „сергијанства“. Мислеће свештенство се изгони, црквена свест практично свих Руса је изобличена, са могућим изузетком, мале групе оних који разумеју. [између многих демонопоседнутости поседнута је демоном аутошовинизма]

Но не треба очајавати и излазити из цркве [грамшијевци хоће да промарширају кроз интитуције и освоје их], вреди се ујединити, похађати семинаре [њене плаћати обавезно - да ленштина са чим може даље да лаје], ојачати личну свест и пренети истину о црквеној кризи у РПЦ људима око себе.

Све по обрасцима „обојених револуција“.
У овој етапи колебљиви се позивају да присуствују семинарима, на којима ће им рећи истину о „истинској цркви“. Тамо ће кустоси спровести одабир будућих лидера и помоћи им да створе „кругове истомишљеника“.

Паралелно са овим, Фанар и снаге у РПЦЗ које саосећају са њим радиће на томе да духовни лидери „истинске цркве” буду препознатљиви у Русији, једнако тако, како се „промовишу” опозиционари. И није искључено, да ће се овим послом бавити управо исти политички стратези.

Надамо се, да је наш црквени народ у стању да препозна дух раскола и одбаци га.

У међувремену, Васа Ларина нам представља новог мученика „истинске цркве“ Алексеја Наваљног. [каква црква такав и светац, и обрнуто]

Алексеј се вратио у Русију, јер је од Бога био позван да се тамо врати, да сведочи о Христу, о истини Божијој. [сишла с' ума]
Вратио се у смрт, као што се и Христос вратио у Јерусалим, док су они већ сковали заверу да Га убију.
Наваљни - сведок истине, убијен од Сатане-Путина.

Опрости им Господе, јер не знају шта чине. [драге колеге, она, они веома добро знају шта чине, тако да вам је паметније да уместо Лк.23,34 наведете Јн.13,27: "што чиниш, чини брже"!]

P.S. Погледи монахиње Васе су апсолутно нетипични [она је изрод, курвина ћерка, прво у односу на свог оца, часног презвитера] за генерално конзервативну РПЦЗ и судити по изјавама једне монахиње о целој Цркви, једноставно, не можемо. [али, драге колеге, можемо да се запитамо, како и зашто нека црквена средина и структура "хирушки" не одстрани овакав еклисиолошки малигнитет?!]

[P.S.S. На жалост обрисала је старију фото архиву и једно пријатељско фотографисање са једним митроносним пријатељем из СПЦ. Утешно, ево је са својим духовним старешином:

https://www.facebook.com/share/p/JFY8gkbj4oRNvEUo/?mibextid=oFDknk

Апостолник и риза јој дођу као костим. За фотографисање. Одавно се она скинула са завета.]

„Bun venit!“: Све што бисте желели да знате о интересима Румунске цркве у Украјини

https://raskolam.net/ru/77416-ru-bun-venit-vs%d1%91-chto-vy-hotely-by-znat-ob-ynteresah-rumynskoj-czerkvy-v-ukrayne/
[правопис наш]

"Румунска црква Украјине". Управо тако је Румунска патријаршија назвала нову формацију у свом устројству чији су циљеви очигледни. Није као да је било неочекивано или да није било упозорења на то. О интересима РумПЦ у Украјини се већ дуго разговара. Међутим, Букурешт је сада јасно ставио до знања да је дошло време.

Позадина

Да бисмо разумели разлоге за формирање „Румунске цркве Украјине“, нема разлога да идемо далеко. Вратимо се буквално пре неколико година, у 2019. годину богату црквеним догађајима. Након покретања пројекта под називом "ПЦУ" на Фанару, именовани старешина ове организације "Епифаније" Думенко одмах је отрчао да покуца на врата помесних Цркава тражећи признање и међусобну сарадњу. Желећи да се поигра са Букурештом, "ПЦУ" је чак створио такозвани Румунски викаријат, који, међутим, није интересовао ниједну буковинску заједницу. Рачуница је била отприлике оваква: ми вам дајемо 150 буковинских парохија (то је број који је Думенко назначио), а ви нама признање "ПЦУ" и даље свеобухватне добросуседске односе.

Међутим, Румунска патријаршија није ценила такву „великодушност“ "ПЦУ". Букурешт је добро знао да Думенко нема ниједну од тих 150 буковинских парохија. Штавише, Румунска црква је, након стварања "ПЦУ", више пута изјављивала да за њих ова структура није канонска. Ипак, Букурешту се допала идеја о некој врсти црквеног уједињења. На крају, у јулу 2020. године, Румунска патријаршија је одобрила прописе о украјинском викаријату. Као резултат тога, након истицања рока, односи између "ПЦУ" и РумПЦ су потпуно замрзнути.

Карактеристично је да се УПЦ у целој овој ситуацији осећала веома пријатно. Тих истих 150 буковинских парохија (у стварности, наравно, више) су под старатељством УПЦ у саставу Черновичке епархије. Осим тога, Румунска патријаршија није ограничавала комуникацију са УПЦ у Буковини, знајући добро да је у њиховом интересу да играју улогу „милосрдног Самарјанина“, док у исто време украјинске власти на сваки могући начин крше права верника који говоре румунски у оквиру канонске Цркве. А нешто сугерише да је у стварању "Румунске цркве Украјине" управо овај фактор постао одлучујући.

Лонгинус фактор

Наравно, митрополит банченски Лонгин (Жар) је успео да скрене максималну пажњу на прогон УПЦ који се одвија у Украјини. Притисак власти на Банченски манастир, вишеструки претреси СБУ у манастиру и емотивна реакција на оно што се дешавало са митрополитом Лонгином под истрагом, наравно, нису прошли незапажено у Румунији. Забринути грађани одржали су низ скупова у Букурешту у знак подршке манастиру Банчен и прогоњеном митрополиту Лонгину. Румунски ТВ канали су такође активно пратили ову тему, огорчени чињеницом да се грађани који говоре румунски у Украјини прогањају на верској основи.

Након тога, било је чак и неколико гласних изјава румунских парламентараца. "ПЦУ је политички потез Порошенка, који је усвојио Зеленски, вештачки створена 'црква' која је добила благослов васељенског патријарха Вартоломеја, што је изазвало велику пометњу у Украјини“, - рекао је посланик у румунском парламенту Думитру-Виорел Фокша. Скупштински посланик је нагласио да је свештенство румунских православних заједница, које је у окриљу УПЦ, подвргнуто притисцима власти.

„Овај Зеленски, кога сам бранио, затвара 100 румунских цркава и забрањује румунски језик у тим црквама. Хеј Зеленски! Ово су наши људи! Шта мислите, колико ће још ови несрећни људи моћи да трпе тугу коју сте крајем прошле године навалили на њихове главе забрањујући Румунима да говоре румунски? Ви који се играте са глобусом. Дођи са мном на румунску ТВ и уживо разговарај са мном, ти или неко од твојих саветника“, - рекао је бивши посланик у румунском парламенту Гелу Вишан, коментаришући прогон УПЦ.

👇

👇

Врхунац је, наравно, била ситуација са нападом на митрополита Лонгина. Шокантне фотографије претученог владике прошириле су се по целом свету, а посебно су погодиле Румунију. Водитељ ТВ канала Реалитатеа плус позвао је румунског председника Клауса Јоханиса да одговори на ситуацију са нападом на митрополита банченског Лонгина и да се побрине за Румуне који живе у Украјини. Након тога, архијереј је отишао на лечење у Румунију, а његова операција срца је емитована онлајн на једном од кључних ТВ канала у земљи .

Према нашим сазнањима, митрополит Лонгин не намерава да се враћа у Украјину. Чини се да је овакав развој догађаја био очекиван, јер је Синод УПЦ пре неколико месеци сменио епископа са места игумана манастира Банчен, што је изазвало крајње изненађење многих у Цркви. Али, како се испоставило, Синод је знао шта ради. А ако узмемо у обзир информативну промоцију личности митрополита Лонгина у румунским медијима, постоји основана претпоставка да ће овај епископ ипак играти улогу у историји "Румунске цркве Украјине".

Проширење или маневарски простор?

Говорећи о "Румунској цркви Украјине", потребно је узети у обзир став још две странке – РПЦ и УПЦ. Односи између РПЦ и Румунске патријаршије сада нису у најбољем стању, разлог за то је, пре свега, активирање у Молдавији "Бесарабске митрополије" РумПЦ, којој се Православна црква Молдавије (Московска патријаршије) супротставља крајње несигурно. Није без разлога у одлуци задњег Синода РумПЦ овом питању посвећен посебан параграф, који јасно каже да се санкције ПЦМ према свештеницима који су прешли у "Бесарабску митрополију" сматрају неважећим.

Наравно, на први поглед се стиче утисак да је стварање "Румунске цркве Украјине" још један бачен камен у башту РПЦ. Признајући Украјину као своју канонску територију, Руска црква схвата да су такви поступци Румунске патријаршије донекле слични ономе што се дешава у Молдавији. Релативно говорећи, ако "Румунска црква Украјине" обухвата неколико стотина парохија у Буковини и Закарпатју, онда ће се РПЦ, са становишта канонских територија, донекле смањити.

Међутим, морамо узети у обзир чињеницу да је данас Руској цркви много теже да протествује против Румунске патријаршије. Румунска црква следи пример РПЦ, што је демонстрирано у Африци. До стварања Афричког егзархата дошло је, наводи РПЦ, на захтев православног свештенства и верника у афричким земљама који нису желели да остану у саставу Александријске патријаршије. Мотивација је било признање украјинске "ПЦУ" од стране патријарха Теодора. Сада, у случају било каквих протеста РПЦ, Румунска црква ће рећи да је "Румунска црква Украјине" настала на захтев потлачених верника Украјине који говоре румунски, које РПЦ из објективних разлога, није у стању да заштити. И покушајте да се расправљате са овим аргументом.

Са становишта УПЦ, овакав развој догађаја је још двосмисленији. Будући да је на корак од потпуне законске забране, канонска црква у Украјини биће принуђена да тражи начине да настави да постоји. Протекторат других помесних Цркава је начин да се избегне потпуна експропријација имовине и да канонска алтернатива за вернике. Тиме што су део Румунске, Пољске или било које друге Цркве, парохије УПЦ аутоматски добијају заштиту оних држава на чијој територији се налазе њихови центри руковођења. Односно, ако буковинске парохије оду под РумПЦ, онда ће се у случају притиска Букурешт заузети за њих. Ако парохије Галиције и Волиња оду у Пољску цркву, Варшава ће их заштитити.

Иначе, ова опција већ има своју пилот верзију. У новембру 2023. известили смо да се Солотвински деканат Хустске епархије УПЦ обратио свом владајућем епископу са молбом за благослов за прелазак у Румунску патријаршију. Занимљиво је да је митрополит хустски и виноградовски Марко одобрио такав захтев. Пост скриптум ове вести је био следећи: „...сви православни Румуни у Украјини (углавном из Закарпатске, Черновицке и Одеске области), који су под јурисдикцијом Украјинске православне цркве, морају да се организују у посебну верску структуру – Румунска православна црква Украјине и траже заштиту од Румунске патријаршије“.

👇

👇

Сходно томе, са становишта РПЦ, стварањем алтернативне канонске структуре за Украјину, РумПЦ, наравно, наставља своју експанзију. Међутим, са позиције УПЦ, ово је прилика да се очува канонско постојање на територији Украјине у случају да је Црква забрањена законом. Другим речима, постоји простор за маневар. Дакле, има разлога за претпоставку да ни РПЦ ни УПЦ неће радикално реаговати на ову вест. Могућа је размена демарша, али ништа више.

Пета страна ситуације

На крају би се у описаној договорили [нејасно место код колега!]  РумПЦ, РПЦ, УПЦ и "ПЦУ". Ипак, не треба отписивати украјинске власти. Да би "Румунска црква Украјине" почела да функционише, она ће на овај или онај начин морати да се региструје по украјинском законодавству. Мора се рећи да је експертско окружење било спремна за овакав развој догађаја. Још у новембру 2023, дворски религиозни научник Александар Саган назвао је опције за пренос парохија УПЦ Румунској цркви „специјалном операцијом ГРУ, ФСБ и Московске патријаршије".

Могуће је да ће све тежње румунских парохија УПЦ бити сломљене суровом реалношћу украјинске бирократије. Наравно, приоритет украјинске владе је развој "ПЦ". Стога је отворено питање да ли ће "Румунска црква Украјине" моћи да делује у правном пољу. Међутим, то је прилично вероватно, посебно имајући у виду тренутну рањивост Украјине на утицај западних партнера, од којих је један Румунија. Нека врста царинске блокаде од стране Румуније врло брзо ће опаметити украјински естаблишмент, натеравши га да поштује права националних мањина и региструје све што је потребно на својој територији, укључујући и "Румунску цркву Украјине".

О искривљавању православног учења о Цркви у делима јерархије Цариградске Патријаршије и говорима њених представника

Одељење за спољне црквене послове Московске Патриjаршије
 
Овај важан документ је одобрен на Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве 19. јула 2023. године.

Превод овог документа објављује се са благословом
протојереја-ставрофора Љуба Милошевића

Превела са руског оригинала за svetosavlje.org Бојана Милидраговић

САДРЖАЈ:

Увод

1. Претензије Цариградског Патријарха на првенство власти над Васељенском Црквом

2. Претензије Цариградске Патријаршије на улогу највиших апелационих инстанци у Васељенској Цркви

3. „Враћање у достојанство“ расколника који нису имали канонску хиротонију или су изгубили чин услед одступања у раскол

4. Претензије Цариградске Патријаршије на право примања свештенослужитеља без отпусне грамате

5. Претензије Цариградске Патријаршије на искључиво право давања аутокефалности

6. Кршење принципа једнакости аутокефалних Цркава од стране Цариградске Патријаршије

7. Једнострана ревизија од стране Цариградске Патријаршије аката од конститутивног значаја

8. Претензије Цариградске Патријаршије на искључиво право црквене јурисдикције у дијаспори

Закључак

Прослеђено од
Raskolam net*

Још неколико детаља о РумПЦУ

Информација о стварању "Румунске православне цркве Украјине" полако добија нове детаље. Своју реч по овом питању је дало неколико црквених табора, и то би вредело расправити.

Пре свега, јуче се појавио анонимни коментар извесног представника РПЦ, који је објављен на РИА Новости. Укратко, овај саговорник РИА је изразио огорчење, назвавши радње РумПЦ експанзијом. Вреди напоменути да је овај термин постао уобичајен у односу на ову ситуацију, међутим, фактички никаква експанзија се још није догодила. На срећу, термин експанзија ће се моћи употребити тада, када РумПЦ отвори своје представништво у Украјини и почне да ради на пријему парохија у РумПЦУ. До данас, уопште ништа није јасно у вези са овом структуром: ни где ће бити распоређен њен центар, ни ко ће је тачно водити. Имајући у виду ове тачке, механизам за спровођење ове иницијативе РумПЦ остаје нејасан.

Зато, смемо да претпоставимо, да је извор РИА у РПЦ толико анониман, јер је изнео искључиво лично мишљење, тешко повезано са ставом саме РПЦ. Званичник РПЦ неће доносити оштре закључке, не изучивши ситуацију у пуном обиму. Тим више, мало је вероватно да ће се РПЦ сада уопште мешати у ово питање, с обзиром на званичан став УПЦ према оваквим покретима, јер ће у ствари парохије, ако и буду прелазиле, бити из УПЦ, а не из РПЦ.

Што се тиче УПЦ, то је овде све још интересантније. Јуче је на СПЖ изнета препоставка да је стварање РумПЦУ сопствена иницијатива Румунске патријаршије. Као, у ствари, нико није посебно задирао у буковинске парохије на румунском језику, а у самој Буковини међуверски сукоб не функционише у парадигми „московско/украјинско“. Излазак из овога, у СПЖ су тако решили, [ваљда, да Румуни признају да] Румуни на тај начин једноставно упадају на туђу канонску територију, користећи прилику.

То, да Румуни користе тренутак - није искључено. Но вреди напоменути, да је овом тренутку претходио притисак на румунскојезични манастир Банчен и његовог духовног ментора - митрополита Лонгина. Зар ово није повод? Поред тога, вреди додати и „посебан однос” власти према националним мањинама. На пример, рад ТЦК [територијалних регрутних центара] у Буковини и Закарпатју је много софистициранији него у остатку Украјине. На то је посебно обратила пажњу румунска влада.

Међутим, начелник Информативног одељења УПЦ митрополит Климент (Вечера) ставио је подебљану елипсу по питању односа УПЦ према стварању РумОЦУ. Јерарх је на ову тему говорио веома мирно и без претензија, истакнувши, да је ова ситуација директна последица прогона УПЦ од стране украјинских власти. Из митрополитовог одговора се може разумети, да у УПЦ, у најмању руку, нису против таквог развоја догађаја. Дубљи став Цркве можда буде разумљив након следећег Синода УПЦ, који би, по свему судећи, требало да се одржи у блиској будућности. Тада ће постати јасно, да ли је реч о инвазији или унапред договореној операцији.

Између осталог о Синодима. Прича се да ће се у блиској будућности састати Синод Пољске цркве. Ми смо раније писали о томе, да су се на почетку рата поједине западноукрајинске епархије обраћале ПАПЦ са молбом, у случају да се нешто деси, да се приме у Варшавску митрополију. Па ћемо видети, да ли је ово системски програм или насумична иницијатива црквеног Букурешта.

#От_редакции

*) 02.03.2024.

Прослеђено од
Политика Страны

Римски папа Франциско је назвао Украјину губитничком страном у рату са Русијом и поручио, да она мора наћи храбрости да то призна пристанком на преговоре.

Понтифекс је ово рекао у интервјуу швајцарској телевизијској и радио компанији RSI, који ће бити емитован 20. марта.

Одговарајући на питање новинара о свом односу према могућем поразу Украјине, римски папа је изјавио, да јачим сматра онога, ко мисли о људима и сагледава ситуацију, и ко „има храбрости да подигне белу заставу и преговара“.

Према мнијењу понтифекса, преговори данас могу да се воде уз помоћ међународних сила.

"Данас можете водити преговаре уз помоћ међународних сила. Реч 'преговори' - је храбра. Када ти видиш, да трпиш пораз, да ствари иду наопако, нужно је имати смелости за вођење преговара. Вас је срамота, али са колико смрти ће се све ово завршити? Преговарајте на време, потражите неку земљу, која ће деловати као посредник", - рекао је Франциско.

Према његовим речима, сада има много оних који желе да буду посредници, посебно Турска.

„Не стидите се да преговарате, пре него што се ситуација погорша“, - додао је римски папа.

Зеленски је критиковао римског папу

У вечерњем обраћању председника Украјине дат је одговор шефу Ватикана, који је позвао Кијев да подигне „белу заставу“ и почне преговоре са Руском Федерацијом.

"Захваљујем се украјинским капеланима, који су са војском, у одбрамбеним снагама, на првој линији фронта. То је оно што је црква - са људима. А не две и по хиљаде километара даље, негде тамо бавећи се виртуелним посредовањем између оних, који хоће да живе, и оних, који хоће да те униште“.

Како кажу - Украјини је нужна аутокефална и потпуно независна од Ватикана Украјинска грко-католичка црква! Дајете закон о забрани верских структура чији се центар управљања налази у држави, која подстиче Кијев на капитулацију! Свим украјинским католицима - кофер, железничка станица, Рим!

Управо такав став су дужни да имају „искрене патриоте“. Или је ситуација са Ватиканом - нешто друго?

Прослеђено од
О Сербии по-руски

🇷🇸☦ Упокојио се у Господу епископ моравски Антоније (Пантелић)

У Москви је 11. марта 2024. године преминуо епископ моравски Антоније, викар патријарха српског и старешина подворја СПЦ у Москви. Нека му је Царство Небеско и вечни помен!

О месту испраћаја владике биће касније издато саопштење.

О томе, какав је животни пут прошао владика Антоније, можете се информисати на е-вези

Представник Ватикана у Украјини позван је у Министарство спољних послова због изјава папе Франциска у медијима

Ово је објављено на сајту Министарства спољних послова Украјине.

Папском нунцију Висвалдасу Кулбокасу је речено да су „у Украјини разочарани папиним речима о 'белој застави' и потреби да 'покажу храброст и поведу преговоре" са Русијом."

Министарство спољних послова је напоменуло да „уместо позива, да се легализује право јаких и њиховог охрабривања да и даље не поштују норме међународног права, од поглавара Свете Столице се очекује да пошаље сигнале светској заједници о неопходности да се одмах уједине снаге за обезбеђење победе добра над злом, као и апеловање на нападача, а не на жртву“.

Подсетимо, римски папа Франциско је Украјину назвао губитничком страном у рату са Русијом и поручио, да је она дужна да нађе храбрости да то призна, пристанком на преговоре.

@stranaua

Најважније вести из православних медија од 2. до 9. марта

Патријарх московски и целе Русије Кирил је учествовао на Светском фестивалу младих који се ове недеље одржао у Краснодарском крају, на савезној територији "Сиријус". На отварању фестивала, присутнима се пастирском речју обратио патријарх. Он је истакао да је лична слобода неопходна сваком човеку, али је скренуо пажњу на вредности на којима човек гради свој живот. „Улога традиције много тога одређује, али пред нашим очима, чини ми се, постоји подривање, а у неким друштвима и уништавање основних моралних вредности на којима је изграђена људска цивилизација. Сви се суочавамо са питањем – шта да радимо поводом тога? Одговор је једноставан - изаберите сами. Искрено препоручујем да се то исправи, у корист, пре свега, основа на којима је постојала и постоји наша хиљадугодишња руска цивилизација“, - рекао је предстојатељ Руске цркве.

Руска делегација је обавестила Савет УН за људска права о репресијама у Украјини против канонског православља. Представник руске делегације Јевгениј Устинов говорио је на састанку Савета 8. марта са извештајем о прогону верника од стране украјинских власти. Дипломата је такође скренуо пажњу на то да се „против свештеника и парохијана покрећу политички мотивисани кривични поступци“, а у украјинским медијима је „у току велика пропагандна кампања против УПЦ“.

У Кијеву нису искључили принудно исељење монаха из Кијево-печерске лавре. Ово је ове недеље изјавио вршилац дужности министра културе и информационе политике Украјине Ростислав Карандејев. Према његовим речима, сада се систематски ради на попису имовине коју је раније користио манастир УПЦ. Уз то, званичник је нагласио да у вези са одлуком суда, која није ишла у корист УПЦ, монаси наводно бораве на територији Лавре нелегално.

Поглавар Патријаршијског егзархата Африке епископ зарајски Константин посетио је Танзанију. Састао се са дипломатама, свештенством егзархата и парохијанима, а говорио је и на конференцији „Место Африке у свету: прошлост и садашњост“, коју је организовао Руски центар за науку и културу. Епископ Константин је такође учествовао у хуманитарној акцији: испоручио је хуманитарну помоћ сиротишту у граду Кисарава и одслужио Литургију у храму Светог Николаја Чудотворца који се гради у селу Кимамба у области Морогоро.

У Турској ће бити обновљена антиохијска црква, уништена у земљотресу прошле године. Антиохијском патријарху Јовану Х ове недеље је представљен пројекат демонтаже рушевина и изградње Саборне цркве Петра и Павла у Антакији. У рестаурацији храма је укључена посебно формирана добротворна фондација. Патријарх Јован је похвалио пројекат и потврдио да је црква Апостола била и остаће историјско срце Антиохијске цркве и остатка Истока и да је њена реконструкција гест верности вековном хришћанском присуству у региону.

Делегација РПЦ, коју је предводио митрополит волоколамски Антоније посетила је Србију. Патријарх српски Порфирије примио је представнике Руске цркве у својој резиденцији у Београду. Његова Светост је уверио госте у своје сталне молитве за Његову Светост патријарха московског и целе Русије Кирила, Руску цркву и народ Русије, и изразио наду за даљи развој плодне сарадње између две Цркве.

Пољска православна црква се спрема да прослави стогодишњицу аутокефалности. Ове недеље у Варшави је одржан свечани састанак Архијерејског сабора посвећен припремама за прославу. На састанку је усвојен текст поруке Архијерејскогсабора поводом јубиларне годишњице. Поред тога, одлучено је да се верници који су мучени до смрти у радним логорима канонизују.

Македонска црква је формирала комисију за проучавање статуса „ПЦУ“

Свети Синод Македонске православне цркве донео је одлуку да формира комисију која ће истражити украјинско црквено питање. Саопштава се, да ће предмет анализе бити статус „ПЦУ“, која је добила признање и аутокефалију од Константинопољске патријаршије.

„Синод је посветио озбиљну пажњу проучавању украјинског црквеног питања и основао комисију која ће проучавати статус 'Православне Цркве Украјине', која је добила аутокефалију од Васељенске Патријаршије. Митрополит брегалнички Иларион именован је за председника Комисије, а за заменика председника - епископ Дељадрово-илинденски г-н. Јоаким“, - наводи се у саопштењу Синода.

Наш коментар:

Не тако давно, Думенко се хвалио да је његову структуру признало још неколико помесних Цркава.

Ако говоримо о Македонцима, онда Фанар има „монете“ за ценкање са МПЦ по питању признања украјинских расколника. У првом реду, реч је о давању Томоса за аутокефалију Македонске цркве од стране Константинопољске патријаршије (на чему, иначе, инсистирају и власти ове балканске земље, приморавајући МПЦ да тражи компромисе са фанариотима ).

Због тога се формирање одговарајуће комисије може сматрати покушајем руководства Македонске цркве да покаже владајућем режиму „напредак“ у решавању осетљивог питања за Фанар. Као, ми пажљиво проучавамо, процењујемо и припремамо закључке. И, као што знате, по жељи, то се може чинити на неодређено време.

У сваком случају, надао бих се управо таквом приступу. Уосталом, сасвим недавно један број говорника МПЦ изнео је јасан став – њихова Црква није спремна да призна „ПЦУ“ због проблема са „рукоположењем“ „епископата"  организације Думенка итд.

Реагујући на публикацију Правблога, наши претплатници су послали информацију да је, наводно, предстојатељ Македонске цркве рекао украјинском амбасадору у Ватикану да ће МПЦ сачекати да Руска црква призна „ПЦУ“, па ће тек тада „пружити руку“ Думенковој организацији.

Нажалост, то није тако. Одговарајућа информација је - нагађање Богдановског о томе која су питања и теме могла бити покренута током састанка. У његовој публикацији нема директне изјаве да је предстојатељ МПЦ рекао Јурашу [ретко ђубре и непријатељ Цркве Христове] могућности признавања „ПЦУ“ тек након признавања ове последње од РПЦ.

Иако би, наравно, веома волели да се такве речи изговоре у стварности.

P.S. Колико је Богдановски сигуран извор информација може да се закључи по његовим погледима. Ево их на NATO public ortodoxy:

https://publicorthodoxy.org/?s=Bogdanovski

Контра захтев Македонске цркве

Испоставило се да МПЦ ОА није копиле*. Испада, да ће се комисија, која ће проучавати питање статуса „ПЦУ“, паралелно бавити и проблемом именовања МПЦ ОА од стране грчких Цркава. Тиме, Македонци шаљу сигнал Фанару – ако хоћете од нас признање „ПЦУ“, молим вас, регулишите на нивоу целог хеленског света питање са именом наше Цркве. А ово је, мора се признати, крајње осетљива тема, која, као минимум, омогућава МПЦ ОА да путем контра захтева фанариотима, добије више времена за „анализу ситуације“ по питању** "ПЦУ".

Да и, уопште, следи признање, да у преговарачком процесу између Константинопољске патријаршије и Македонске цркве постоји много подводног камења [тј. замки].

Подсетимо, у априлу прошле године наш извор из СПЦ је известио, да је на позадини спровођења консултација са Фанаром, међу клирицима и лаицима Аустралиско-новозеландске епархије МПЦ ОА активно распрострањена Декларација о заштити права црквеног Скопља.

Њени потписници су наступали са следећих позиција:

1. Званични назив МПЦ ОА (Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија) се не може мењати.

2. Сви храмови и манастири МПЦ ОА – како на територији Македоније, тако и изван ње – морају припадати само МПЦ ОА.

3. Питање признавања и добијања аутокефалности за МПЦ ОА је већ регулисано томосом СПЦ.

Сасвим је могуће, да је потез са Декларацијом био речит покушај „промакедонске“ групе у епископату МПЦ ОА да не допусти предају интереса своје Цркве у преговарачком процесу са Фанаром по питању добијања томоса од стране Грка.

Конкретно, реч је о очувању, задржавању око 800 заграничних парохија МПЦ ОА, и одбијању да се Константинопољу [невероватно је да браћа Руси и даље Истамбул пишу овако?!] обезбеде ставропигије на територији Македоније (према нашем извору, истанбулци имају претензије за 3 храма).

*) Фраза са значењима: није лоша особа, није будала, није глуп, није слеп, није странац. Ради се о изреци за особу која није лишена способности, знања, вештина.

**) буквално - дуж линије

⚡ Свети Синод Руске Православне Цркве је одреаговао на одлуку црквеног Букурешта да оснује „Румунску православну цркву Украјине“

ЖУРНАЛ № 29

ИМАЛИ СМО ПРЕСУДУ о одлуци Синода Румунске Православне Цркве од 29. фебруара 2024. године о оснивању „Румунске православне цркве Украјине“ и непризнавању ваљаности канонских казни изречених свештенослужитељима Православне Цркве. Молдавије, примљених без отпусних грамата у ​​„Бесарабску митрополију” Румунске Патријаршије.

ОДЛУЧИЛИ:

1. Са дубоким жаљењем констатујемо, да се поменуте одлуке Синода Румунске Православне Цркве налазе у директној супротности са светим канонима, а посебно са 11, 12, 31 и 32 каноном Светих Апостола, 2 каноном II Васељенски Сабор, 5 и 8 канона III Васељенског Сабора, 13 каноном IV Васељенског Сабора, 17 каноном Пето-Шестог (Трулског) Сабора, 13 и 22 каноном Антиохијског Сабора.

2. Изразити одлучно неслагање са овим одлукама, које ће у случају њихове даљње реализације неизбежно повући за собом тешке последице како по билатералне односе Руске и Румунске Православне Цркве, тако и по јединство Православне Цркве у целини.

3. Напомињемо, да у одлуци Синода Румунске Православне Цркве поменуто „румунски православни клирици... које се враћа у Бесарабску митрополију“ у стварности никада није припадало последњој, као ни Румунској Патријаршији уопште. Свештене чинове су примили у Руској Православној Цркви и ту су претрпели казне због кршења свештеничке заклетве и других канонских преступа, а никако „због тога што припадају Румунској Православној Цркви“, којој они не могу да принадлежу због недостатка отпустног писма.

4. Напомињемо, да 17 правило Трулског Сабора прописује да „нико од клирика, у каквом био степену било ко, нема право без отпусне грамате свога епископа, бити распоређен у другу Цркву“, - указујући при том, да они који су прекршили ово правило „биће избачени и сам [онај који је самовољно отишао], и онај који га је  примио код себе".

5. Задужити Преосвећеног митрополита Волоколамског Антонија, председника Одељења за спољне црквене односе, да даље проучи питање деловања Румунске Патријаршије и благовремено достави предлоге на разматрање Светом Синоду.

6. Изразити подршку Украјинској Православној Цркви и Православној Цркви Молдавије, њиховим Првојерарсима, епископату, свештенству, монаштву и мирјанима у вези са неканонским задирањем Синода Румунске Патријаршије.