Правблог Sr
462 subscribers
330 photos
105 videos
3 files
1.52K links
Црковна аналитика, инсајди и коментари од експерата - парохијана УПЦ.

Главни канал: @pravblog1

Резервни канал: @pravblogreserved

На енглеском: @pravblogen
加入频道
Српски патријарх ће доћи у Москву

Предстојатељ СПЦ, заједно са предстојатељем РПЦ, ће предводити заупокојену литургију епископу моравичком Антонију, представнику патријарха српског код патријарха московског и све Русије.

Служба ће бити служена у Саборном храму Христа Спаситеља 16. марта 2024. године.
Починуо је предстојатељ Бугарске православне цркве

Из саопштења Светог Синода БПЦ:

„13.03.2024. године, после дуже болести, на Војно-медицинској академији у 22:22, од последица вишеструког отказивања органа, починуо је Његова Светост Патријарх Бугарски и Митрополит Софијски Неофит."
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
О оснивању егзархата Руске православне цркве у Грчкој или шта стоји иза актуелне* манипулације фанариота

[Да допунимо раније објављену цртицу по овој теми, нашом публикацијом од *) 07. фебруара 2022.]

Профанарски инфо-ресурс Orthodox Times је објавио велики материјал о наводно предстојећој појави новог егзархата РПЦ.

У публикацији се указује, да је митрополит Иларион [Алфејев] „јасно ставио до знања“ - да ће након одлуке Московске патријаршије о Африци „бити учињен корак и на турском правцу“. По оцени сајта, реч је о оснивању егзархата у Истанбулу за бригу о верницима Руске цркве у Турској.

Даље, позивајући се на неименоване грчке митрополите, публикација наглашава - „Руси се неће зауставити само на Константинопољу“. Наводно, према министарству спољних послова Грчке, план РПЦ се састоји у томе, да „изврши притисак“ на Фанар и његове савезнике у регионима југо-источног Средоземља и Блиског истока.

Конкретно, фанариоти примећују жељу Јерусалимске патријаршије да буде пријатељ са Москвом (овој тези извор посебно додаје фразу „из разлога опстанка“, као да ју је изговорио патријарх Теофил у комуникацији са својим најближим окружењем).

Још једна „тачка притиска“ „требало би да буде“ Кипарска црква. Истовремено, и сам профанарски извор признаје, да одлуку поглавара Кипарске цркве о признању „ПЦУ“ нису подржали многи епископи и заједнице ове цркве.

Такође, „план“ наводно „предвиђе“ „оснивање егзархата РПЦ у Грчкој“. У њему ће, према проценама аутора публикавије, бити обухваћено око 400 хиљада људи. У првом реду, реч је о старокалендарцима, које, како Orthodox Times тврди, Московска патријаршија може да „легализује“.

Међутим, извор признаје, да неке епархије Грчке цркве (Месогија, Крф) као и неки од светогорских манастира могу пружити подршку „акцијама“ РПЦ. Пажња је акцентована и на томе, да ће „егзархат” бити попуњен паством ГПЦ, која се противи наметању принудне вакцинације.

Вреди напоменути, да је на крају публикације посебно наглашено - да је руководство ГПЦ обавестило највиши политички врх Грчке о „плановима за инвазију РПЦ“. [грчке владике боље да су себе информисале о инвазији грчке државе на Грчку цркву]

Наш коментар:

1. Појава поменутог материјала, у многом је, везано са страхом Грка од добијања „друге Африке” на својим исконским територијама. На крају крајева, поред Константинопоља, одлазак Грчке и Кипарске цркве у раскол отвара широке могућности за друге Помесне Цркве да обнове канонски поредак у дотичним земљама. Пре свега, реч је о Руској цркви, која за ово има неопходне ресурсе.

2. У тренутној ситуацији, Фанар&Со. су заинтересовани за максималну мобилизацију „грчког света“ ради супротстављања РПЦ и „руској инвазији“. За њих је изузетно важно да проблем пребаце у категорију „сукоба између Хелена и Словена“, потискујући у други план тему њиховог отпадништва од васељенске Православне цркве (са таквим погледом на оно што се дешава, читав систем формалне доминације Грка у систему свеправославних односа се руши).

3. Грчки црквени кругови су свесни несигурности својих позиција и недостатка јасних аргумената за одбрану свог курса легализације „ПЦУ“. Зато су жељни да разматрање проблема пренесу на политички план, позивајући грчке власти да „заштите националне интересе” (опет се сипа вода у воденицу манипулативне тезе „Руси нападају све Хелене”).

#фанар #константинопольский_патриархат #лицемерие #пцу #экзархат #РПЦ

#Владимир_Разумовский
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Срби и Руси - браћа рођена 🇷🇸🇷🇺
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Митрополит Јован: Незвани украјински митрополит ће присуствовати патријарховој сахрани

"Руска црква је део тела Христовог. [Добро јутро!] На сахрани патријарха Неофита биће представник Московске патријаршије – митрополит корсунски и западноевропски Нестор. 

Постоји деликатна суптилност [ма шта кажете 👀], постоји могућност да буде присутна особа о чијем статусу нисмо одлучили [занимљиво - као да се Думенку може признати хиротонија ичијим одлучивањем?]. То је особа која представља православну цркву у Украјини – митрополит Епифаније [обратити пажњу на ословљавања и правопис], који није од нас позван, али ће бити присутан. Ово може осрамотити одређене људе ако узме учествује у опелу [А Христа? Да ли Њега срамоти?!]. Ово је изјавио митрополит варненски и великопреславски Јован, који је изабран за заменика председавајућег Светог Синода"

И даље:

"Према речима варненског епископа, у таквим случајевима се придржавамо црквених канона и морамо бити што прецизнији.

'Све ово у великој мери утиче на Божји народ. Ово преко нас утичу на све оне људе који су дошли да присуствују. Тема раскола у нашој цркви је веома болна и није сасвим нестала. Потребна нам је опрезност и разборитост. Надам се да ће сутра сви показати разборитост како бисмо испунили своју дужност. Сви су добродошли, али када је у питању канонски статус и када се дата црква [мисли на своју - Бугарску] није изјаснила о томе – морамо бити опрезни“, - објаснио је митрополит Јован."

Наш коментар:

А јесте'л са истамбулским Вартоломејем решили питање диптиха?!
Прослеђено од
Наследие Империи

[Србима не треба посебно представљати генерала Решетњикова, чији је ово ТГ]

Патријарх је преминуо у 78. години.

Скоро 11 година је био на челу Бугарске православне цркве. Када је изабран, био је познат широј јавности као тихи, изненађујуће смирени, лаконски митрополит русенски. Одликовао се пријатељским, неконфликтним односом како према лаицима, тако и према свештенству и архијерејима БПЦ. Увек је покушавао да избегне проблематичне ситуације и покушаје да се увуче у било какве „интересне групе“. Као такав, одговарао је свима: и бугарским властима и „браћи по занату“ [орг. "цеху", тј. архијерејима]. Једино, многи нису знали - какво је здравствено стање митрополита Неофита? Пошто је постао патријарх, био је болестан све време, недељама, месецима.

Ја сам га упознао када је био практично „почетник“, млади јерарх. Безусловно, он је био искрено верујући човек. Не једном сам видео сузе у његовим очима током литургије или када је слушао црквено песнопјеније. Иначе, у њега је био одличан музички слух и пријатан баритон. У прошлости управник црквеног хора, владика Неофит је волео да пева и слуша добру музику, посебно класичну. Веома је волео руске песме, руске црквене хорове. Према Русији се односио са поштовањем својственим већини Бугара. Током наших сусрета осећало се, да је то искрено.

Његовo патријарховање је дошло у тешким данима за Бугарску, када су владајући кругови предавали земљу Западу, покретавши огољену русофобну кампању. Патријарх Неофит је својом снагом и карактером, настојао да „флексибилном политиком” сачува Цркву од увлачења у буран политички живот, да сачува јединство, и традиционалне односе са Руском православном црквом. Не може се рећи, да је успео у свему, али БПЦ у целини није постала инструмент антинародних владајућих снага, што од ње желе да добију западни господари Бугарске.

Сада ће Бугарска црква бити подвргнута најснажнијем притиску како би за патријарха изабрала особу послушну властима и Западу. Искуство „флексибилног”, неужурбаног, разборитог Неофита им никако не одговара. Јерархе, оријентисане на сарадњу са РПЦ, и „неутралне“ чекају тешки дани. У одређеном степену, предстојеће одлуке ће одражавати труд покојног патријарха Неофита на челу Бугарске православне цркве.
Проклетници -Думенко и Архонтонис - у Софији

Наш коментар:

Како видимо, патријарх Вартоломеј је искористио своје могућности како на нивоу Вашингтона, тако и на нивоу бугарских власти и својих присталица унутар Бугарске цркве, и успео да „прогура“ присуство поглавара „ПЦУ“ на сахрани предстојатеља БПЦ.

Ово је веома лош сигнал.

Као прво, овај моменат показује ниво утицаја Фанара, који може утицати и на друге процесе. У првом реду, избор новог бугарског патријарха.

Друго, биће предузет још један озбиљан корак на путу пузећег признавања „ПЦУ“ на нивоу васеленског Православља.

Треће, постоји опасност саслуживања "Епифанија" са представницима Цркава које нису признале „Православну цркву Украјине“. За Грке би био велики успех, када би у овај процес успели да „угурају” представника Руске цркве - митрополита Нестора.
Поглавар "ПЦУ" је дошао на сахрану патријарха Неофита, али неће учествовати у церемонији

Ово је објавио 24 часа.

Забележено је да је Думенко стигао заједно са константинопољским патријархом Вартоломејем.

Наш коментар:

Речи митрополита западно и средње-европског Антонија су веома разоткривајуће:

„Нас не посрамљује присуство 'митрополита' 'Епифанија' на парастосу предстојатељу БПЦ. Свако има право да дође и изрази своје поштовање [стварно?!]. Он ће бити присутан са молитвом [иначе је познат као молитвеник, а не као разбојник] и у томе нема ништа лоше. (Думенко) Неће узети учешћа у сахрани, пошто Бугарска црква још није признала аутокефалност 'ПЦУ'." [али ако се буде питало моје фанариотско капче - биће]

Заузврат, амбасадорка Русије у Бугарској Елеонора Митрофанова, назвала је Думенково присуство на сахрани „монструозном провокацијом против БПЦ, која не признаје 'ПЦУ" и напоменула да патријарх Кирил није позван на опело патријарха Неофита.
Нови бугарски патријарх ће биће биран између девет митрополита Бугарске цркве

Сагласно уставу, кандидат за место предстојатеља БПЦ је дужан да има не мање од 50 година, и да служи као митрополит најмање 5 година.

На основу овога, релевантни кандидати укључују следеће јерархе:

1. Митрополит великотрновски Григорије.

2. Митрополит плевенски Игњатије.

3. Митрополит пловдивски Николај.

4. Митрополит ловчански Гаврило.

5. Митрополит варненски Јован.

6. Митрополит русенски Наум.

7. Митрополит вратски Григорије.

8. Митрополит виднски Данило.

9. Митрополит амерички, канадски и аустралијски Јосиф.
Избор за новог бугарског патријарха биће одржани у јуну 2024. године

Професор Иван Желев у етру БТВ:

1. На нивоу Синода Бугарске цркве постоји консензус да прво треба извршити избор митрополита сливенског, па тек онда - предстојатеља БПЦ. Први избори биће одржани у мају, после Васкрса, а други, за патријарха - у јуну.

2. Последњих месеци влада велика напетост у Синоду. На позадини све лошијег стања првојерарха, почела је директна борба за власт међу епископима. Патријарх Неофит је уложио велике напоре да угаси ове страсти.

3. Одбијање да се патријарх Кирил позове у Софију је значајан сигнал. Став БПЦ према РПЦ постаје веома уздржан.

Први пут се сусрећем са овим, јер ни у комунистичко време никада није постојао такав филтер за позивање представника Цркава из земаља које су тада сматране капиталистичким.  Сви су увек били једнако третирани

UPD. Обавештени смо да је професор Иван Желев архонт Константинопољске патријаршије, па његови коментари можда нису увек објективни.
Његова Светост патријарх Кирил: Руска и Српска Црква могу дати заједнички допринос излечењу болести које постоје у православној породици

У периоду распада многих људских и међудржавних веза, у ери веома опасних тензија међу државама, односи верника Московске и Српске патријаршије, који припадају једној Цркви, употпуњени културним, језичким и другим заједништвом, стварају јединствену слику интеракције између сестринских Цркава које припадају породици православних Црквама, уверен је Његова Светост патријарх Кирил.

„Дај Боже, да никакве спољашње околности не помраче наш однос. Дај Боже да заједно радимо на јединству Светог Православља. А за то сами морамо показати пример јединства. И наше две Цркве дају такав пример“, - рекао је Његова Светост патријарх Кирил. Он је истакао, да, очувањем једномислија Руска и Српска црква могу „дати заједнички допринос излечењу оних бољки, које данас, нажалост, постоје у православној породици“.

http://www.patriarchia.ru/db/text/6112232.html
У контексту 👆, подсетимо се наше публикације, која датира
од маја 2021.

Курс - ка стратешком савезу

Одговор на „јелински продор“ Стејт департмента и Фанара требало би да буде стварање савеза РПЦ и Српске цркве. Веома је важно, да ове две Цркве заједнички и званично покрену пред целим православним светом питање хитног решавања проблема „папизма“ фанариота. И уопште, било би одлично, када би и Москва, и Београд почели да координирају своја дејства на овом подручју на постојаној [константној, континуирано] основи. Другима би било изузетно тешко да одбаце јединствен став двеју Цркава.

Иначе, први корак на овом путу могло би да буде одржавање велике конференције на којој би учествовали представници РПЦ, СПЦ, религиолози, стручњаци итд., на којој би било могуће размотрити питања везана за политику Фанара која доводи до раскола у Православљу. Такође, могла би се размотрити и доктрина Константинопоља о његовом ауторитарном првенству у православном свету.

Као резултат оваквог догађаја, било би упутно сачинити извештај са детаљним разчлањивањем и анализом свих антиканонских радњи црквеног Истамбула. Такође, документ би могао да садржи богословску аргументацију, која би разбила претензије Фанара о „улози римског папе“ у васељенском Православљу.

Међутим, ово чак и не би требало да буде најзначајнији елемент извештаја. Изузетно је важно у њему изписати алтернативу фанариотској конструкцији изградње односа унутар породице помесних Цркава (нарочито, може се укључити принцип ротације предстојатеља Цркава у улози координатора међуправославних активности итд.).

У ствари, РПЦ и СПЦ морају јавно да поставе питање потребе ревизије постојећег система на челу са Фанаром, који је због претераног [патолошког] властољубља фанариота престао да одговара духу саборности Цркве.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Бугарски верници – делегацији „ПЦУ“: „Сергеј Думенко, излази! Расколници и јеретици, напоље!“

Скандалозан долазак у Софију вође украјинских расколника изазвао је велики отпор како на нивоу свештенослужитеља, тако и у пастве Бугарске православне цркве (о томе, да је Думенко стигао у саборни храм Светог Александра Невског, многи верујући су сазнали непосредно на служби).

Конкретно, један од доказа тога је било и јавно разобличавање поглавара „ПЦУ“ током заупокојене литургије за патријарха Неофита.

У тренутку, када је Думенко, који је стајао на солеји покушао да уђе у олтар, у храму су се чули узвици упућени делегацији "ПЦУ": "Сергеј Думенко, излази! Расколници и јеретици, напоље!"

Ови гласови су осујетили покушај украјинског „митрополита“ да спроведе свој план током литургије.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Прослеђено од
УКРАИНА ПРАВОСЛАВНАЯ

Занимљив одломак из новог филма Аркадија Мамонтова, ОТПАДНИЦИ део 1.

У одломку се говори о лидерима политичке елите САД, који су одговорни за црквени раскол у Украјини.
Верници Бугарске цркве јавно разобличили поглавара „ПЦУ“

Ова порука нам је послата из Бугарске:

„16. марта 2024. године, на сахрану блаженопочившег патријарха Неофита, у Софију је стигао - без позива Цркве - расколник Сергеј Думенко. За време Божанствене литургије, он се налазио у јужном делу солеје, немајући за то икаква права. Као поглавар расколничке структуре није смео да служи.

При том, Думенко је себи дозволио на крају, када су сви јерарси изашли из светог олтара, да започну литију до патријархове гробнице, да као разбојник уђе у олтар. Ово је забележено на снимку, који је забележио и реакцију православних Бугара на нечастиви чин - чули су се позиви да се храм поново освети.

Штавише, током Херувимске песме, пошто су пропустили јектенију оглашених, расколници и јеретици су гласно позивани да напусте патријаршијски саборни храм Св. Александар Невски!

Бугарски богослови и лаици су овај чин прогласили призивом срца, захтевом савести, и у складу са канонима Цркве.

Узвик је био гласан и понављан. Чуо се недалеко од солеје, па се чуло и у олтару:

„Сергеј Думенко, излази!"

"Расколници и јеретици, изађите!“


Молимо вас да ове информације учините доступним свим православним хришћанима!

Овако је Бугарска прихватила расколнике!

Молимо за ваше молитве за блаженоупокојеног патријарха Неофита и за будуће часне изборе новог бугарског патријарха. Патријарх Вартоломеј је дошао у Софију да утиче на овај процес, али у случају Бугарске цркве, надамо се да ће то имати супротан ефекат. Нека га Бог уразуми!

После свега шеф Фанара је направио две крупне грешке. Прва - истанбулски јерарх је оптужио још несахрањеног патријарха за то, што је одбио да присуствује Критском сабору. Друга - патријарх Вартоломеј је дозволио себи да доведе у Софију особу, одговорну за прогон верника Украјинске православне цркве.

Грчки првојерарх је цинично и монструозно искористио сахрану нашег патријарха, да би промовисао признање украјинског расколника. Спасило га је само то, што људи нису хтели да оптерећују сахрану свог духовног оца одговарајућим поступком. Под другим околностима, бугарски православни хришћани не би дозволили да ови људи остану у храму, а што би могло довести до озбиљних ексцеса.

Истовремено, верници Бугарске цркве ће тражити одговорне за провокацију, која се догодила на дан сахране бугарског патријарха, и затражити од Светог Синода да званично одговори на питања везана за Думенково присуство званичним црквеним догађајима.”

https://yangx.top/pravblogs/1505
Из другог угла

https://yangx.top/pravblogs/1507
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM