Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Интервју директора Руског Дома у Београду Јевгенија Баранова специјално за документарну емисију “Сумрак Запада почео на небу изнад Србије” ауторке Спутњика Србија Наташе Милосављевић.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇸🎥У фебруару месецу аутор популарне путописне емисије „Изазови авантуру”, која се емитује на каналу „ПРВА ТВ”, Радован Ковач и његова екипа уз подршку Ханти-Мансијског аутономног округа Русије, регионалног ТВ канала „Југра ТВ“ и Руског дома у Београду боравили су у Русији, у Сибиру.
🦌🎣🛷❄️🥶У неколико дана Радован је имао прилику да га ирваси вуку на санкама, купао се у залеђеном језеру, ишао у лов на тетреба, постављао замке за рибу на залеђеном језеру… За све ове дане, на менију је било месо од лоса, ирваса, тетреба, залеђена сирова риба, али и живо месо, мозак и крв од ирваса...
📺🤓Ово су само неки детаљи шта вас очекује у три епизоде које ће се емитовати од недеље, 31.марта, од 12 часова на телевизији ПРВА ТВ.
🦌🎣🛷❄️🥶У неколико дана Радован је имао прилику да га ирваси вуку на санкама, купао се у залеђеном језеру, ишао у лов на тетреба, постављао замке за рибу на залеђеном језеру… За све ове дане, на менију је било месо од лоса, ирваса, тетреба, залеђена сирова риба, али и живо месо, мозак и крв од ирваса...
📺🤓Ово су само неки детаљи шта вас очекује у три епизоде које ће се емитовати од недеље, 31.марта, од 12 часова на телевизији ПРВА ТВ.
У Руском дому je 26. марта одржана игра за младе „Анатомија истине“, посвећена питањима очувања историјске истине и сузбијања дезинформација. Српски и руски студенти распоређени у три екипе имали су задатак да утврде најбоље праксе и начине очувања историјске истине у Србији у областима унутрашње, спољне и медијске политике. Предлоге студената оцењивао је жири саставаљен од руских и српских стручњака: Јекатерина Ентина, директорка руског Центра за медитеранске студије при Високој школи за економију, Душан Пророковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду и Александар Наџаров, аналитичар у Центру за медитеранске студије.
Екипе су том приликом изнеле конкретне предлоге за очување историјске истине: студенти су истакли потребу за формирањем у Србији непрофитне организације патриотског карактера, проширењем делокруга волонтерског покрета и покретањем информативне кампање на друштвеним мрежама посвећене сећању српског народа на бомбардовање. Поред тога, истакли су значај развоја међународне сарадње на пољу историјске истине.
Предложене су идеје за отварање у Србији ресурсних центара руских историјских и образовних организација. Изнет је предлог да се створи међудржавна иницијатива за враћање историјске правде земљама које су страдале од агресије НАТО-а и САД: Србији, Ираку, Либији, Сирији и другима.
Најзанимљивији и најразрађенији предлози младих укључени су у завршни документ игре, који су заједнички развили жири и учесници игре. Предлози ће бити коришћени за израду практичних препорука за предстојећи извештај ,,Очување историјског сећања и борба са прекрајањем историје: Југославија 25 година касније“ који ће бити састављен од стране међународног истраживачког тима, у чији су састав укључени и неки од учесника догађаја у Руском дому.
Екипе су том приликом изнеле конкретне предлоге за очување историјске истине: студенти су истакли потребу за формирањем у Србији непрофитне организације патриотског карактера, проширењем делокруга волонтерског покрета и покретањем информативне кампање на друштвеним мрежама посвећене сећању српског народа на бомбардовање. Поред тога, истакли су значај развоја међународне сарадње на пољу историјске истине.
Предложене су идеје за отварање у Србији ресурсних центара руских историјских и образовних организација. Изнет је предлог да се створи међудржавна иницијатива за враћање историјске правде земљама које су страдале од агресије НАТО-а и САД: Србији, Ираку, Либији, Сирији и другима.
Најзанимљивији и најразрађенији предлози младих укључени су у завршни документ игре, који су заједнички развили жири и учесници игре. Предлози ће бити коришћени за израду практичних препорука за предстојећи извештај ,,Очување историјског сећања и борба са прекрајањем историје: Југославија 25 година касније“ који ће бити састављен од стране међународног истраживачког тима, у чији су састав укључени и неки од учесника догађаја у Руском дому.
Фјодор Лукјанов о савременој руској спољној политици
После гостовања на Happy TV Фјодор Лукјанов, главни уредник политичког магазина „Русија у глобалнoj политици“, директор главног руског дебатног клуба „Валдај“, водитељ угледне руске ТВ емисије „Међународна ревија“ одржао је предавање о савременој руској спољној политици на Институту за европске студије.
Фјодор Лукјанов дао је преглед односа СССР-а и Русије са Западом у протеклих 40 година – од Горбачовљевог „новог размишљања” 1980-их до почетка СВО у фебруару 2022. Аналитичар се посебно фокусирао на то како су дуги доследни покушаји Москве да успостави позитивне односе са Западом наилазили на занемаривање и незаинтересованост САД и њених европских партнера што је постепено довело до ерозије партнерства и суштинских промена у руској спољној политици. Он је истакао да је НАТО агресија на СРЈ 1999. године утицала на промену погледа руског друштва и елите.
Русија је 2022. прешла на нову спољну политику, заузевши чврсту антизападну позицију, одуставши од покушаја проналажења ситуационих компромиса. Говорећи о уласку међународног система у период новог хладног рата, Лукјанов је нагласио да Русија и цео свет доживљавају озбиљну трансформацију, те да је у оваквим условима важно да земље задрже максималну слободу маневара. Концепт државе-цивилизације даје Русији флексибилност у избору партнера и изградњи односа са различитим деловима света.
Говорећи о руско-српским односима, Фјодор Лукјанов је истакао да је актуелна криза уочљиво подигла углед Срба и њихове државе у очима Русије и позвао на јачање билатералних односа у свим областима.
Предавање Лукјанова привукло је пажњу водећих српских међународних стручњака, између осталог експерата из Финске, Турске и Француске који су учествовали онлајн. У контексту глобалне кризе, Београд је поново постао место међународне комуникације врсних стручњака.
Било нам је задовољство да пружимо организациону подршку угледном руском аналитичару и нашим драгим колегама са Института за европске студије!
После гостовања на Happy TV Фјодор Лукјанов, главни уредник политичког магазина „Русија у глобалнoj политици“, директор главног руског дебатног клуба „Валдај“, водитељ угледне руске ТВ емисије „Међународна ревија“ одржао је предавање о савременој руској спољној политици на Институту за европске студије.
Фјодор Лукјанов дао је преглед односа СССР-а и Русије са Западом у протеклих 40 година – од Горбачовљевог „новог размишљања” 1980-их до почетка СВО у фебруару 2022. Аналитичар се посебно фокусирао на то како су дуги доследни покушаји Москве да успостави позитивне односе са Западом наилазили на занемаривање и незаинтересованост САД и њених европских партнера што је постепено довело до ерозије партнерства и суштинских промена у руској спољној политици. Он је истакао да је НАТО агресија на СРЈ 1999. године утицала на промену погледа руског друштва и елите.
Русија је 2022. прешла на нову спољну политику, заузевши чврсту антизападну позицију, одуставши од покушаја проналажења ситуационих компромиса. Говорећи о уласку међународног система у период новог хладног рата, Лукјанов је нагласио да Русија и цео свет доживљавају озбиљну трансформацију, те да је у оваквим условима важно да земље задрже максималну слободу маневара. Концепт државе-цивилизације даје Русији флексибилност у избору партнера и изградњи односа са различитим деловима света.
Говорећи о руско-српским односима, Фјодор Лукјанов је истакао да је актуелна криза уочљиво подигла углед Срба и њихове државе у очима Русије и позвао на јачање билатералних односа у свим областима.
Предавање Лукјанова привукло је пажњу водећих српских међународних стручњака, између осталог експерата из Финске, Турске и Француске који су учествовали онлајн. У контексту глобалне кризе, Београд је поново постао место међународне комуникације врсних стручњака.
Било нам је задовољство да пружимо организациону подршку угледном руском аналитичару и нашим драгим колегама са Института за европске студије!
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🎷❤️Олег Кирејев, познати руски џез-музичар који већ неколико година живи и ради у Београду и редовно наступа у Руском Дому, представио је данас свој нови сингл - оригиналну верзију чувеног “Ђурђевдана”.
Да ли Вам се свиђа?🎼☺️
Да ли Вам се свиђа?🎼☺️
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
„Извините, нисмо знали да је невидљив”
Пензионисани пуковник ПВО Савезне Републике Југославије Золтан Дани, који је био на челу јединице која је 27. марта 1999. године оборила амерички невидљиви авион Ф-117, је заједно са својим саборцима „честитао” НАТО-у 75. годишњицу разгледницом из 1999. године на којој је приказан Ф-117.
Српски ветерани су потписали разгледницу текстом „Извините, нисмо знали да је невидљив“ и са марком Поште Србије, на којој је илустрована чувена руска статуа „Мајка Отаџбина“ вајара Јевгенија Вучетића, послали разгледницу у седиште НАТО-а у Бриселу.
Пуковник Дани и чланови његове јединице се сваке године окупљају на овај значајан датум. Пријатељско окупљање ветерана је ове године одржано у Шимановцима уз учешће делегације Руског дома на челу са директором Јевгенијем Барановим, који је 1999. године, током 78 дана бомбардовања, радио у Југославији као ратни дописник руске телевизије.
Пензионисани пуковник ПВО Савезне Републике Југославије Золтан Дани, који је био на челу јединице која је 27. марта 1999. године оборила амерички невидљиви авион Ф-117, је заједно са својим саборцима „честитао” НАТО-у 75. годишњицу разгледницом из 1999. године на којој је приказан Ф-117.
Српски ветерани су потписали разгледницу текстом „Извините, нисмо знали да је невидљив“ и са марком Поште Србије, на којој је илустрована чувена руска статуа „Мајка Отаџбина“ вајара Јевгенија Вучетића, послали разгледницу у седиште НАТО-а у Бриселу.
Пуковник Дани и чланови његове јединице се сваке године окупљају на овај значајан датум. Пријатељско окупљање ветерана је ове године одржано у Шимановцима уз учешће делегације Руског дома на челу са директором Јевгенијем Барановим, који је 1999. године, током 78 дана бомбардовања, радио у Југославији као ратни дописник руске телевизије.
У Руском дому је 19. и 20. марта одржано годишње такмичење у рецитовању „Очаравајући стихови“. На такмичењу су учествовали ученици основних, средњих школа и гимназија из Србије.
Такмичари су рецитовали стихове руских и страних аутора на руском језику по избору. Млади су се такмичили у три категорије: ученици који у школи уче руски језик као страни, ученици којима је руски други матерњи језик и ученици који не уче руски језик у школи. Финалу такмичења претходиле су школске квалификационе фазе, у оквиру којих су бирани најбољи, док је максимално 5 најбољих представника од сваке школе могло да учествује у финалу и наступи на сцени Руског дома.
Жири је имао тежак задатак да изабере најбоље и одреди номиноване у различитим категоријама. У саставу жирија су били: песникиња, оснивач Удружење лекара писаца „Видар“ Радмила Шехић, филолог, наставник руског језика Ана Зоговић, сценариста, драматург, председник Удружења драмских писаца Србије Зоран Стефановић.
Ученици из Београда, Сремских Карловаца, Титела, Ужица, Руме, Српског Итебеја, Тешице, Бабе, Инђије, Младеновца рецитовали су дела руских класика, али и савремених аутора.
ЗА НАЈБОЉЕ СУ ОДАБРАНИ
Категорија „Руски језик као страни“
Ирина Вујатовић (Гран при),
Јана Симоновић, Гимназија „Патријарх Павел“, Раковица (прво место),
Теодора Силард, Карловачка гимназија (друго место), Николина Ивић, Тринаеста београдска гимназија, Катарина Шарић, Младеновачка гимназија (треће место).
Категорија „Руски језик као матерњи“:
Антонина Граматчикова, Карловачка гимназија (прво место),
Татјана Поповић, СМШ ,,Мокрањац“, Београд (друго место),
Анжелика Риљска, Карловачка гимназија (треће место).
Категорија „Ученици који не уче руски језик у школи“: Теодора Младеновић, Техничка школа „Михајло Пупин“, Инђија (прво место).
Добитници специјалних награда су: Јана Симоновић (експресивност извођења), Елена Дубић (лирско извођење), Тара Халкијевић (сложеност поетског извођења), Анжелика Риљска (аутентично рецитовање дела) и Катарина Шарић (најемотивније извођење).
Такмичари су рецитовали стихове руских и страних аутора на руском језику по избору. Млади су се такмичили у три категорије: ученици који у школи уче руски језик као страни, ученици којима је руски други матерњи језик и ученици који не уче руски језик у школи. Финалу такмичења претходиле су школске квалификационе фазе, у оквиру којих су бирани најбољи, док је максимално 5 најбољих представника од сваке школе могло да учествује у финалу и наступи на сцени Руског дома.
Жири је имао тежак задатак да изабере најбоље и одреди номиноване у различитим категоријама. У саставу жирија су били: песникиња, оснивач Удружење лекара писаца „Видар“ Радмила Шехић, филолог, наставник руског језика Ана Зоговић, сценариста, драматург, председник Удружења драмских писаца Србије Зоран Стефановић.
Ученици из Београда, Сремских Карловаца, Титела, Ужица, Руме, Српског Итебеја, Тешице, Бабе, Инђије, Младеновца рецитовали су дела руских класика, али и савремених аутора.
ЗА НАЈБОЉЕ СУ ОДАБРАНИ
Категорија „Руски језик као страни“
Ирина Вујатовић (Гран при),
Јана Симоновић, Гимназија „Патријарх Павел“, Раковица (прво место),
Теодора Силард, Карловачка гимназија (друго место), Николина Ивић, Тринаеста београдска гимназија, Катарина Шарић, Младеновачка гимназија (треће место).
Категорија „Руски језик као матерњи“:
Антонина Граматчикова, Карловачка гимназија (прво место),
Татјана Поповић, СМШ ,,Мокрањац“, Београд (друго место),
Анжелика Риљска, Карловачка гимназија (треће место).
Категорија „Ученици који не уче руски језик у школи“: Теодора Младеновић, Техничка школа „Михајло Пупин“, Инђија (прво место).
Добитници специјалних награда су: Јана Симоновић (експресивност извођења), Елена Дубић (лирско извођење), Тара Халкијевић (сложеност поетског извођења), Анжелика Риљска (аутентично рецитовање дела) и Катарина Шарић (најемотивније извођење).