Конференција „НАТО агресија – 25 година касније“ у Руском Дому
У Руском Дому је 21. марта одржана конференција посвећена сећању на бомбардовање СР Југославије „НАТО агресија – 25 година касније“.
Присутне су поздравили Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и почасни председник Фондације „Бесмртни пук Србија” др Ненад Поповић. У раду конференције учествовао је велики број стручњака, а догађају су присуствовали и непосредни учесници ратних догађаја – пуковници Славиша Голубовић,
Душко Шљиванчанин, Золтан Дани и Сретен Ерегић.
„Бомбардовање 1999. године је агресија у сваком смислу те речи. Био је то напад на земљу која није била претња за НАТО у жељи за дезинтеграцијом земље и намером да се Косово претвори у „анти Србију“. Притисци се и даље врше како би Србија стала на колена“, истакао је Александар Боцан-Харченко, нагласивши да је Москва покренула низ иницијатива којима ће се осудити напад земаља НАТО-а на Југославију, те подсетио да је руска Државна дума усвојила нацрт текста документа којим ће се обратити Уједињеним нацијама поводом 25. годишњице бомбардовања СР Југославије.
,,Бранећи право свог народа на Балкану и штитећи свој уставни поредак, Србија се није уклапала у тек створени међународни униполарни поредак под вођством Запада. Таква слободарска Србија је морала бити кажњена. У ослобађању од окупатора и у грађењу своје државе Срби су увек имали подршку руског народа и ниједна пропаганда неће моћи да уништи српску захвалност Русији“, нагласио је у поздравном обраћању др Ненад Поповић.
У раду конференције учествовао је и директор Руског Дома у Београду Јевгениј Баранов. Током свог новинарског рада на простору Балкана у периоду од 1998. до 2010. године Баранов је био жив сведок несрећних догађаја у Југославији и доласка руских трупа на Косово.
Конференција је одржана у организацији Фондације „Бесмртни пук Србија”.
У Руском Дому је 21. марта одржана конференција посвећена сећању на бомбардовање СР Југославије „НАТО агресија – 25 година касније“.
Присутне су поздравили Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и почасни председник Фондације „Бесмртни пук Србија” др Ненад Поповић. У раду конференције учествовао је велики број стручњака, а догађају су присуствовали и непосредни учесници ратних догађаја – пуковници Славиша Голубовић,
Душко Шљиванчанин, Золтан Дани и Сретен Ерегић.
„Бомбардовање 1999. године је агресија у сваком смислу те речи. Био је то напад на земљу која није била претња за НАТО у жељи за дезинтеграцијом земље и намером да се Косово претвори у „анти Србију“. Притисци се и даље врше како би Србија стала на колена“, истакао је Александар Боцан-Харченко, нагласивши да је Москва покренула низ иницијатива којима ће се осудити напад земаља НАТО-а на Југославију, те подсетио да је руска Државна дума усвојила нацрт текста документа којим ће се обратити Уједињеним нацијама поводом 25. годишњице бомбардовања СР Југославије.
,,Бранећи право свог народа на Балкану и штитећи свој уставни поредак, Србија се није уклапала у тек створени међународни униполарни поредак под вођством Запада. Таква слободарска Србија је морала бити кажњена. У ослобађању од окупатора и у грађењу своје државе Срби су увек имали подршку руског народа и ниједна пропаганда неће моћи да уништи српску захвалност Русији“, нагласио је у поздравном обраћању др Ненад Поповић.
У раду конференције учествовао је и директор Руског Дома у Београду Јевгениј Баранов. Током свог новинарског рада на простору Балкана у периоду од 1998. до 2010. године Баранов је био жив сведок несрећних догађаја у Југославији и доласка руских трупа на Косово.
Конференција је одржана у организацији Фондације „Бесмртни пук Србија”.
Фестивал дечије поезије „МАЛИ ПОБЕДНИК“
28. март 2024.
10.00 – Промоција Зборника Фестивала
12.00 – Финале такмичења
Гости:
МИРОСЛАВ КОКОШАР, књижевник, дечији песник
БРАНИМИР РОСИЋ, песник, музичар, водитељ дечије емисије на РТВ Војводина „Хајде са мном у обданиште“
Балетски студио „ФЛЕКС“ из Кикинде
Фестивал „МАЛИ ПОБЕДНИК“ је дечија културна манифестација, фестивал поезије београдских основних школа. Организован је први пут 2013. године као изборно такмичење за велики Међународни фестивал дечије поезије „Дјечије царство“ који се одржава у Бањалуци.
„МАЛИ ПОБЕДНИК 2024.“ биће 12. по реду.
28. март 2024.
10.00 – Промоција Зборника Фестивала
12.00 – Финале такмичења
Гости:
МИРОСЛАВ КОКОШАР, књижевник, дечији песник
БРАНИМИР РОСИЋ, песник, музичар, водитељ дечије емисије на РТВ Војводина „Хајде са мном у обданиште“
Балетски студио „ФЛЕКС“ из Кикинде
Фестивал „МАЛИ ПОБЕДНИК“ је дечија културна манифестација, фестивал поезије београдских основних школа. Организован је први пут 2013. године као изборно такмичење за велики Међународни фестивал дечије поезије „Дјечије царство“ који се одржава у Бањалуци.
„МАЛИ ПОБЕДНИК 2024.“ биће 12. по реду.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Интервју директора Руског Дома у Београду Јевгенија Баранова специјално за документарну емисију “Сумрак Запада почео на небу изнад Србије” ауторке Спутњика Србија Наташе Милосављевић.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇸🎥У фебруару месецу аутор популарне путописне емисије „Изазови авантуру”, која се емитује на каналу „ПРВА ТВ”, Радован Ковач и његова екипа уз подршку Ханти-Мансијског аутономног округа Русије, регионалног ТВ канала „Југра ТВ“ и Руског дома у Београду боравили су у Русији, у Сибиру.
🦌🎣🛷❄️🥶У неколико дана Радован је имао прилику да га ирваси вуку на санкама, купао се у залеђеном језеру, ишао у лов на тетреба, постављао замке за рибу на залеђеном језеру… За све ове дане, на менију је било месо од лоса, ирваса, тетреба, залеђена сирова риба, али и живо месо, мозак и крв од ирваса...
📺🤓Ово су само неки детаљи шта вас очекује у три епизоде које ће се емитовати од недеље, 31.марта, од 12 часова на телевизији ПРВА ТВ.
🦌🎣🛷❄️🥶У неколико дана Радован је имао прилику да га ирваси вуку на санкама, купао се у залеђеном језеру, ишао у лов на тетреба, постављао замке за рибу на залеђеном језеру… За све ове дане, на менију је било месо од лоса, ирваса, тетреба, залеђена сирова риба, али и живо месо, мозак и крв од ирваса...
📺🤓Ово су само неки детаљи шта вас очекује у три епизоде које ће се емитовати од недеље, 31.марта, од 12 часова на телевизији ПРВА ТВ.
У Руском дому je 26. марта одржана игра за младе „Анатомија истине“, посвећена питањима очувања историјске истине и сузбијања дезинформација. Српски и руски студенти распоређени у три екипе имали су задатак да утврде најбоље праксе и начине очувања историјске истине у Србији у областима унутрашње, спољне и медијске политике. Предлоге студената оцењивао је жири саставаљен од руских и српских стручњака: Јекатерина Ентина, директорка руског Центра за медитеранске студије при Високој школи за економију, Душан Пророковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду и Александар Наџаров, аналитичар у Центру за медитеранске студије.
Екипе су том приликом изнеле конкретне предлоге за очување историјске истине: студенти су истакли потребу за формирањем у Србији непрофитне организације патриотског карактера, проширењем делокруга волонтерског покрета и покретањем информативне кампање на друштвеним мрежама посвећене сећању српског народа на бомбардовање. Поред тога, истакли су значај развоја међународне сарадње на пољу историјске истине.
Предложене су идеје за отварање у Србији ресурсних центара руских историјских и образовних организација. Изнет је предлог да се створи међудржавна иницијатива за враћање историјске правде земљама које су страдале од агресије НАТО-а и САД: Србији, Ираку, Либији, Сирији и другима.
Најзанимљивији и најразрађенији предлози младих укључени су у завршни документ игре, који су заједнички развили жири и учесници игре. Предлози ће бити коришћени за израду практичних препорука за предстојећи извештај ,,Очување историјског сећања и борба са прекрајањем историје: Југославија 25 година касније“ који ће бити састављен од стране међународног истраживачког тима, у чији су састав укључени и неки од учесника догађаја у Руском дому.
Екипе су том приликом изнеле конкретне предлоге за очување историјске истине: студенти су истакли потребу за формирањем у Србији непрофитне организације патриотског карактера, проширењем делокруга волонтерског покрета и покретањем информативне кампање на друштвеним мрежама посвећене сећању српског народа на бомбардовање. Поред тога, истакли су значај развоја међународне сарадње на пољу историјске истине.
Предложене су идеје за отварање у Србији ресурсних центара руских историјских и образовних организација. Изнет је предлог да се створи међудржавна иницијатива за враћање историјске правде земљама које су страдале од агресије НАТО-а и САД: Србији, Ираку, Либији, Сирији и другима.
Најзанимљивији и најразрађенији предлози младих укључени су у завршни документ игре, који су заједнички развили жири и учесници игре. Предлози ће бити коришћени за израду практичних препорука за предстојећи извештај ,,Очување историјског сећања и борба са прекрајањем историје: Југославија 25 година касније“ који ће бити састављен од стране међународног истраживачког тима, у чији су састав укључени и неки од учесника догађаја у Руском дому.