Плодови Павелићевог пројекта - заузети српски етнички простор, српско становништво побити, протјерати и покатоличити, потпуно фалсификовати историју, прогласити "хрватским културним наслијеђем" сву српску материјалну и нематеријалну баштину са отете територије а преостали број Срба који је сведен готово на статистичку грешку просто прогласити "православним Хрватима" и тиме их постепено увести у унију са римском црквом.

Тешко да у свијету постоји монструознији пројекат од пројекта под називом "хрватска држава и хрватски идентитет".

За једно је дјелимично у праву - ослобођење српских области од Турака се заправо није никада ни догодило у потпуности јер су остављени отомански елементи у широком луку и на различитим нивоима.
Ти елементи су, након одласка турске администрације и војске, само додатно окрвавили руке православном српском крвљу.
Нека неко други расуди ко је заправо стварни кривац за стотине хиљада пререзаних српских вратова у оба свјетска рата и у посљедњем, отомански елементи који су их резали или они Срби који су оставили те исте елементе да постоје на нашим просторима називајући их браћом друге вјере и слично, лицемјерно глумећи некакве хришћане кроз селективно примјењивање хришћанских начела итд.
Али авај, барем знамо на чему смо а како су до сад радили тако ће радити и убудуће. У то нема никакве сумње .

Српска православна црква Светог архиђакона и првомученика Стефана у Борову код Вуковара;
Епархија Осечкопољска и Барањска ❤️🇷🇸☦️

Многи не знају да је Република Српска имала аутомобилске регистарске таблице на српској ћирилици.
Овдје су неки од примјера (Мркоњић Град, Приједор, Брчко, Србиње, Бања Лука, Бијељина, Вишеград, Модрича, Зворник, Невесиње, Добој, Српско Сарајево и Требиње).

Након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата и потписивања Дејтонског споразума читава Босна и Херцеговина добија заједничке регистарске ознаке с тим што су, због компромиса, узета слова која постоје у оба писма (српском и латинском) а то су "Е, Т, О, А, Ј, К, М"

Кистање, Буковица, Далмација 1982. година

"Дани фолклора"

Пише: Дејан Деки РС
Овако изгледа уџбеник историје за 6. разред ОШ.

Велики албански јунак Скендербег, Хрватска у десетом веку, хрватски краљ Томислав, Хрватска држава у Посавини...
Шта рећи, ово чак ни хрватски историчари нису ставили у своје уџбенике јер држе до себе и била би их срамота, али зато то уче деца у Србији.

Српски непријатељи нису Курти, Рама, Приштина, Загреб, Сарајево...
Српски непријатељи су у Београду, седе у Влади Србије и то у сред Председништва.

По Закону о уџбеницима, да би се исти нашао у школама морало је Министарство да донесе план уџбеника на основу предлога Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Онда су „стручњаци” из Савета за стручно образовање пре штампања морали да прегледају целу књигу и да дају свој благослов.

Ни уџбеници у комунизму нису били сјајни, али су били далеко од овквих лажи и пропаганде.
Није проблем што је ово написано, папир трпи све, проблем је што је ово одобрено за штампање.
На овај уџбеник, одобрење и свој потпис морала је да стави лично бака у пензији, министар просвете Славица Ђукић Дејановић.

Србима школске уџбенике штампа усташа, дословно усташа, Анте Жужул.
Некад најбољи пријатељ Фрање Туђмана, данас највећи финансијер ХДЗ-а.

Жужул је власник београдског „БИГЗ школства” којег је купио за 400 000 евра.
У сарадњи са немачком издавачком кућом „Клет”, он држи монопол тржишта уџбеника у Србији.
Због тога су српски уџбеници историје ближи таблоидном новинарству него науци.

Све књиге се штампају у Хрватској, затим се допремају у Србију и за то се не плаћа порез, што додатно оштећује нашу привреду.
Целокупан промет и њихова годишња зарада на тржишту у Србији износи 30 милиона евра.

Клет мало вуче на клетву, а и Анте је повукао на свог имењака па су се тако за 15 година његовог рада у Србији, у његовим уџбеницима поред горе наведених, редовно појављивале и многе друге „грешке.”
Највише „грешке” које уче децу нетачним историјским чињеницама.

Тако се у целој књизи историје, Јасеновац помиње у само једној реченици, без јасног броја жртава или је он потпуно помешан са бројем убијених, Јеврејаἄ, Рома, Хрвата, па и Срба.
Ученици у Србији уче да су Београд, цела Шумадија и делови поморавља, некад били део Хрватске.

У тематском атласу за предмет Природа и друштво за 4. разред, објављен је наслов „Најстарија српска држава Рашка.”
На тој карти из IХ века, источно од Рашке је Бугарска, југоисточно Византија, која иначе никад није ни постојала у том смислу, као што није ни Хрватска која је приказана са свих осталих страна.

Анти се пре пар година провукла још једна „грешка.”
Тако је у уџбенику за Техничко образовање за 5. разред, српски полицајац приказан у хрватској униформи са све краватом са шаховницом и мапом Хрватске на рамену.

Само у таквим уџбеницима је могуће да се у IХ веку помиње држава настала на српској крви пре 30 година, да Албанац буде неко коме се чукундеда звао Бранило и био је челник у војсци Душана Силног, неко коме се прадеда звао Комнен, деда Павле, отац Јован, а мајка Војислава Бранковић, ћерка Гргура Бранковића, старијег брата Вука Бранковића.

Браћа су му носила имена Станиша, Костадин и Репош.
С тим да су Јован и Репош сахрањени у манастиру Хиландар.
Касније ће се успоставити још једно сродство ове породице са Бранковићима, када се Скендербегов син Иван оженио Иреном Бранковић, унуком деспота Ђурађа Бранковића по коме је Скендербег и добио име.

У граду Кроја на 30 км од Тиране, постоји црква Светог Николе, ту се налази скрипта Фурађа Кастриота Скендербега...
О њој је 2012. године први пут на једној албанској телевизији причао неки албански историчар, био је то Ардијан Кљоси.
Месец дана након ове изјаве Кљоси је одједном извршио „самоубиство.”

Након што су Албанци преплавили Швајцарску, том гомилом дивљих племена како их је он назвао, бавио се и швајцарски научник Оливер Шмит.
Он је написао да је Скендербег био Србин који се против Турака борио за обнављање очевине.
Гневни Албанци тад објављују његову адресу како би могли да га посете сви Албанци у Швајцарској.

Писали су многи странци али Катедра за српску историју и поред свих ових дешавања ћути као заливена.
Ћути иако Срби у Бугарској, Румунији, Мађарској, Македонији, Грчкој, као да никада нису ни постојали.
Хрватску да и не помињемо.

Скендербегу дигоше споменик у Тирани, Твртку у Сарајеву а Николи Тесли у Смиљану.
Мада, да се Тесла на Илиндан те 1941. године затекао у родном Смиљану код Госпића, не би му помогло ни да је 100 пута научник.
Био би 507 жртва и преклан као јагње, а данас су га чак ставили и на евро.

Оваква инстант историја је потребна сваком окупатору, зато српску историју приказују као низ пораза и пропуштених прилика.
Докле год наша деца буду учила да су нам се преци однекуд доселили у VII веку, нема нама напретка.

Српска техника се 1999. године скоро неоштећена повлачила са КиМ, што су запрепашћено гледали многи НАТО официри.
Тада је свет рекао:

„Ми са Србима више нећемо ратовати, од сада ћемо им школовати и васпитавати децу.”

Детаљи из различитих уџбеника за основне школе у Србији.

П.С. Свакако треба напоменути да је овакав принцип заступљен у свим школским предметима. Поред горе наведених нпр. у уџбеницима из географије се сви статистички подаци за Србију постављају без Косова и Метохије а у географском атласу се потенцира стављање топонима (укључујући и орониме и хидрониме) на језицима националних мањина а на штету Срба итд.
Сами наставници морају да уче по том плану јер у супротном ђаци могу да изгубе поене на завршном испиту уколико се њихов одговор не слаже са написаним у уџбенику и слично.
Све у свему - окупација до сржи и директан недвосмислен удар на српску децу

На локалитету Сува Међа код Новог Града, обиљежена је 32. годишњица страдања троје цивила и 56 бораца Четвртог батаљона Новоградске бригаде Војске Републике Српске.

На данашњи дан 1993, Бањане су напали припадници такозване Армије БиХ из Цазинске крајине. Након напада, Новоградска бригада консолидовала је редове и током Одбрамбено-отаџбинског рата учествовала у одбрани Републике Српске.
- Снаге Петог корпуса су удариле на нас и извршиле су контранапад и потиснуле нас али се ми нисмо предали, ми смо и даље задржали положаје и остали на линији одбране Новог Града - каже Маринко Гачић, предсједник Борачке организације Нови Град.
- Ово је уствари дан којег се увијек морамо сјећати. Морамо га обиљежавати из простог разлога, да жртва тих бораца не би била узалудна, а и с друге стране да нам се више никад такве ствари не би поновиле - додаје Мирослав Дрљача, начелник општине Нови Град.

Телевизија "Информер" у својој ударној шпици опет приказала Србију без Косова и Метохије.
Као да им није довољно што су у свом програму забранили ћирилицу (иначе службено писмо државе) па иду и корак даље са кршењем Устава.
Знају да неће имати никакве последице па им се може...

Ваше мишљење?

Хрватска је једина држава у историји човјечанства која је имала логоре за дјецу.

У свијету су постојали логори за жене и дјецу (нпр. у Литванији и слично) али искључиво само за дјецу нигдје осим код Хрвата.

Тешко је пописати број убијене српске дјеце у бројним хрватским логорима за дјецу али свакако да број малих мученика допире до 100 000.

Ови логори су служили за индоктринацију српске дјеце, којима су родитељи побијени а села попаљена, кроз програм покатоличавања и постављања хрватског идентитета (прављењем будућих кољача за политичке сврхе) а велики дио дјеце је и побијен из чисто сатанистичких побуда укључујући и дословно вршење ритуалних убијања.

Такође, Хрватска је једина држава у историји гдје се од људског "меса и сала" правио сапун. У комплексу логора Јасеновац постојали су посебни сектори са казанима за сапун а слично је било и у многим другим логорима (укупно је било преко 50 логора за истребљење Срба у НДХ).

Сваки "Србин" који Хрвата сматра за брата - дабогда завршио као ова дјеца

Да се подсјетимо

У руском граду Тверу при црквеном музеју у октобру 2023. године отворена је велика изложба посвећена хрватском нацистичком логору "Јасеновац".
Посјетиоци могу да виде фотографије, илустрације, документа и друге материјале српских жртава као и да чују о методама страдања најмање 700 000 људи на овом стратишту.
Руски народ се полако упознаје са терминима "србосјек", "србомлат", чују се сведочанства о прављењу сапуна од људског сала, о логорима за српску децу итд.
Све оно што су југословенске службе деценијама спречавале да продре у руску јавност представљајући Русима све нас овдје као некакве "Југословене" и "Балканце" а злочине називајући "фашистичким" или понекад "усташким" прикривајући хрватско име.
Истина о преко милион побијених православних Срба у НД Хрватској излази на велика врата.

Хвала Руској Православној Цркви ❤️🇷🇸🇷🇺

Казани за кување Срба и прављење сапуна; Коришћени су у хрватском логору Јасеновац.

Дио су експоната у Доњој Градини, Република Српска

Православни Срби са Козаре у хрватском концентрационом логору Јасеновац, сектор Млака.

Нико од ових људи није преживио. У Млаки је постојао одред који је разврставао пуније жене од мршавијих и дјеце.
Све пуније су завршиле у казанима за прављење сапуна. Још су жива сјећања преживјелих логораша који су послије рата користили само шампоне а сваки сапун који би видјели прекрштавали су и сахрањивали. Један од таквих случајева је и мученица Јела Врањеш из Градишке која је преминула 1956. године а која је била позната баш по сахрањивању сапуна..