This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Занимљивост из Украјине
Forwarded from БУНТ је стање духа ♱⃓
❗️Авион "Beech 90 King Air" кружи изнад Бања Луке
Специјални авион за праћење специјалних операција на тлу, подршка тимовима, што значи да МИ6 и/или САС имају на тлу тимове за "нешто".
Ово је најмање четврти пут за два мјесеца да је авион регистрован на британску компанију пролетио у близини главни гради Републике Српске
На порталу „Flight Radar 24” летелица је идентификована као G-WKTS, у власништву британске компаније „DEA Aviation”.
🇷🇸 t.me/buntcg
Специјални авион за праћење специјалних операција на тлу, подршка тимовима, што значи да МИ6 и/или САС имају на тлу тимове за "нешто".
Ово је најмање четврти пут за два мјесеца да је авион регистрован на британску компанију пролетио у близини главни гради Републике Српске
На порталу „Flight Radar 24” летелица је идентификована као G-WKTS, у власништву британске компаније „DEA Aviation”.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Дана 27.фебруара.1907. године рођен је четнички војвода Момчило Ђујић. Рођен је у селу Ковачић (заселак Топоље) код Книна. Основну школу је завршио у Книну, а богословију у Сремским Карловцима.
Владика далматински Иринеј га је рукоположио 1933. године и доделио му парохију у селу Стрмица код Книна. Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић указом краља Петра добија високо признање србског четничког војводе.
Године 1945. са Ђујићем је у емиграцију стигло око 12.000 бораца Динарске дивизије.
У Чикагу је 1948. године формиран покрет „Равна гора“, чији је Ђујић био доживотни председник. Покрет је помагао Србе у Книну и околини за време рата у Републици Србској Крајини, а био је и покретач многих акција међу србским исељеницима у иностранству, где је тако изграђено више од 100 православних храмова.
СЛАВА ТИ И ХВАЛА СЛАВНИ ВОЈВОДО!!!
Владика далматински Иринеј га је рукоположио 1933. године и доделио му парохију у селу Стрмица код Книна. Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић указом краља Петра добија високо признање србског четничког војводе.
Године 1945. са Ђујићем је у емиграцију стигло око 12.000 бораца Динарске дивизије.
У Чикагу је 1948. године формиран покрет „Равна гора“, чији је Ђујић био доживотни председник. Покрет је помагао Србе у Книну и околини за време рата у Републици Србској Крајини, а био је и покретач многих акција међу србским исељеницима у иностранству, где је тако изграђено више од 100 православних храмова.
СЛАВА ТИ И ХВАЛА СЛАВНИ ВОЈВОДО!!!
ПРЕКИНУТО ДЈЕТИЊСТВО
До нас је дошао риједак примјерак збирке литерарних и ликовних радова ученика Основне школе Пакрац. Књигу нам је на читање поклонио један од ученика шестог разреда школе, Момчило Вујаклија. Према његовим ријечима, у јеку ратних дејстава, једна граната хрватских терориста је пала на школско игралиште на Гавриници и смртно ранила неколико ученика. Неки од радова погинулих ђака налазе се у овој збирци коју је приредио Здравко Иванковић.
Издвојили смо неколико пјесама ученика.
До нас је дошао риједак примјерак збирке литерарних и ликовних радова ученика Основне школе Пакрац. Књигу нам је на читање поклонио један од ученика шестог разреда школе, Момчило Вујаклија. Према његовим ријечима, у јеку ратних дејстава, једна граната хрватских терориста је пала на школско игралиште на Гавриници и смртно ранила неколико ученика. Неки од радова погинулих ђака налазе се у овој збирци коју је приредио Здравко Иванковић.
Издвојили смо неколико пјесама ученика.
Forwarded from О Сербии по-русски
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇸🇷🇺Море российских флагов и "Катюша" - все, что так любят литовцы))))
@ruserbia - о Сербии по-русски
@ruserbia - о Сербии по-русски
Вијест која је прошла "испод жита"
Припадници СИПА ухапсили су синоћ у Бањалуци Србе М.П. и Љ.В, који су прије два дана, наводно, упутили "пријетње" судији Суда Босне и Херцеговине Сени Узуновић.
Хапшење се десило дословно на брзину, прије него што је Народна скупштина Републике Српске изгласала закон којим се, између осталог, забрањује и дјеловање СИПА на територији Републике Српске.
Припадници СИПА ухапсили су синоћ у Бањалуци Србе М.П. и Љ.В, који су прије два дана, наводно, упутили "пријетње" судији Суда Босне и Херцеговине Сени Узуновић.
Хапшење се десило дословно на брзину, прије него што је Народна скупштина Републике Српске изгласала закон којим се, између осталог, забрањује и дјеловање СИПА на територији Републике Српске.
Годишњица доношења контрарезолуције српског конститутивног народа у Социјалистичкој Републици Хрватској
Након што је Хрватски Сабор у Загребу донео одлуку о раздруживању Републике Хрватске и СФРЈ уз кршење тадашњег Устава којим је оспорено право конститутивности српског народа, Српска Скупштина у Книну је изгласала контрарезолуцију.
Контрарезолуција о раздруживању САО Крајине и Хрватске, коју је Скупштина српског народа у Книну усвојила 28. фебруара 1991. године, садржала је следећих пет тачака:
1. Одбијање раздруживања са СФРЈ – Српски народ у СР Хрватској не прихвата издвајање југословенске републике Хрватске из састава Југославије и задржава право да остане у СФРЈ.
2. Нелегитимност хрватских одлука о независности – Одлуке Сабора Хрватске које воде ка отцепљењу проглашавају се нелегитимним и неважећим за српски народ.
3. Формирање независне српске територије – Српски народ ће формирати своју засебну територију у случају да Хрватска настави са процесом отцепљења.
4. Право на самоопредељење – Српски народ у СР Хрватској, као конститутиван народ, позива се на своје право на самоопредељење, једнако као што га Хрватска тражи за себе у односу на Југославију.
5. Припадност Југославији – У случају распада СФРЈ, српске територије у СР Хрватској остаће део будуће заједничке југословенске државе са другим српским областима.
Ова контрарезолуција је била директан одговор на хрватску политику сецесије и представљала је корак ка каснијем формирању Републике Српске Крајине (проглашена на Никољдан 1991.).
Након што је Хрватски Сабор у Загребу донео одлуку о раздруживању Републике Хрватске и СФРЈ уз кршење тадашњег Устава којим је оспорено право конститутивности српског народа, Српска Скупштина у Книну је изгласала контрарезолуцију.
Контрарезолуција о раздруживању САО Крајине и Хрватске, коју је Скупштина српског народа у Книну усвојила 28. фебруара 1991. године, садржала је следећих пет тачака:
1. Одбијање раздруживања са СФРЈ – Српски народ у СР Хрватској не прихвата издвајање југословенске републике Хрватске из састава Југославије и задржава право да остане у СФРЈ.
2. Нелегитимност хрватских одлука о независности – Одлуке Сабора Хрватске које воде ка отцепљењу проглашавају се нелегитимним и неважећим за српски народ.
3. Формирање независне српске територије – Српски народ ће формирати своју засебну територију у случају да Хрватска настави са процесом отцепљења.
4. Право на самоопредељење – Српски народ у СР Хрватској, као конститутиван народ, позива се на своје право на самоопредељење, једнако као што га Хрватска тражи за себе у односу на Југославију.
5. Припадност Југославији – У случају распада СФРЈ, српске територије у СР Хрватској остаће део будуће заједничке југословенске државе са другим српским областима.
Ова контрарезолуција је била директан одговор на хрватску политику сецесије и представљала је корак ка каснијем формирању Републике Српске Крајине (проглашена на Никољдан 1991.).
У Сарајеву је, 1. марта 1992. године, убијен стари сват Никола Гардовић, којег су на Башчаршији убили криминалци предвођени Рамизом Делалићем – Ћелом, због ношења заставе Српске православне цркве на вјенчању његовог сина.
Вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова 1. марта 1992. у храму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима у општини Ново Сарајево.
Вјенчање је обавио прота Воја Чаркић. Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле, у двориште Старе цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак.
Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским саобраћајем, сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг, на стотињак метара од саме Старе цркве.
Сватовску колону у путничким возилима је сачињавало око стотињак сватова. Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пјешице кренули ка Старој цркви. Поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело.
Четири криминалца, предвођена Рамизом Делалићем, изашла су из аутомобила „голф“ и насрнула на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара.
Рамиз Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу, одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања у сватовској колони.
Након тога је Рамиз Делалић, звани Ћело, отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили.
Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
Вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова 1. марта 1992. у храму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима у општини Ново Сарајево.
Вјенчање је обавио прота Воја Чаркић. Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле, у двориште Старе цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак.
Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским саобраћајем, сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг, на стотињак метара од саме Старе цркве.
Сватовску колону у путничким возилима је сачињавало око стотињак сватова. Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пјешице кренули ка Старој цркви. Поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело.
Четири криминалца, предвођена Рамизом Делалићем, изашла су из аутомобила „голф“ и насрнула на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара.
Рамиз Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу, одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања у сватовској колони.
Након тога је Рамиз Делалић, звани Ћело, отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили.
Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
ПРИЈЕБОЈСКА или ВОЛАШЕВА ЈАМА
Једна од најсабласнијих јама у Лици која је прогутала на стотине српских живота са подручја Коренице и једна од првих јама у које је бацано српско становништво већ у љето 1941. године одн. убрзо по успостављању хрватске клерофашистичке државе НДХ.
У Волашеву јаму бацани су највише Срби из Плитвица, Љесковца, Личког Петровог Села и Бунића али и из самог града Коренице.
Према извјештајима преживјелих свједока хрватски кољачи су се између себе изругивали и опонашали жртве правећи гримасе и вичући “ајој” и “ајме” што показује ниво психопатолошког поремећаја самих егзекутора.
По завршетку рата нове комунистичке власти су наредиле да се јама забетонира.
За вријеме Владе Јадранке Косор, 2007. године, по основу пријаве да су у Пријебојској јами убијани Хрвати током Другог свјетског рата, започело се са ексхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву. Дио извађених костију је неколико дана у црним врећама лежао уз сам руб јаме да би потом нестао без трага.
Недалеко од ове јаме налази се и јама на Сорића Крчевини, у којој су исто убијани Срби са тог подручја.
Обе јаме је екипа из удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке лоцирала, урадила неколико фотографија и снимила GPS-ом тачне координате и прилазне путеве.
Једна од најсабласнијих јама у Лици која је прогутала на стотине српских живота са подручја Коренице и једна од првих јама у које је бацано српско становништво већ у љето 1941. године одн. убрзо по успостављању хрватске клерофашистичке државе НДХ.
У Волашеву јаму бацани су највише Срби из Плитвица, Љесковца, Личког Петровог Села и Бунића али и из самог града Коренице.
Према извјештајима преживјелих свједока хрватски кољачи су се између себе изругивали и опонашали жртве правећи гримасе и вичући “ајој” и “ајме” што показује ниво психопатолошког поремећаја самих егзекутора.
По завршетку рата нове комунистичке власти су наредиле да се јама забетонира.
За вријеме Владе Јадранке Косор, 2007. године, по основу пријаве да су у Пријебојској јами убијани Хрвати током Другог свјетског рата, започело се са ексхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву. Дио извађених костију је неколико дана у црним врећама лежао уз сам руб јаме да би потом нестао без трага.
Недалеко од ове јаме налази се и јама на Сорића Крчевини, у којој су исто убијани Срби са тог подручја.
Обе јаме је екипа из удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке лоцирала, урадила неколико фотографија и снимила GPS-ом тачне координате и прилазне путеве.