Још једно пљување на договоре у Хавани од стране католика

Агенција Риа Новости је пре неколико дана објавила текст о изгледима за нову унију под окриљем Фанара и Ватикана. Значајан корак на овом путу требало би да буде спајање украјинских гркокатолика и "ПЦУ", о чему се све активније говори.

Истовремено, како напомињу аутори материјала, поменути процес зависи од политичке воље папског престола. Међутим, он ћути.

Међутим, ово „ћутање” је врло специфично.

С једне стране, да, понтифекс није јавно покренуо то питање и није изразио подршку зближавању расколника из „ПЦУ“ католичком свету.

С друге стране, дела и коментари високих представника Ватикана гласно говоре за папу Франциска.

Не тако давно смо већ писали о скандалозним изјавама надбискупа Мечислава Мокшицког , који је приметио да је стварање „ПЦУ“ позитиван помак.

Апостолски нунције у Украјини отишао је још даље.

Висвалдас Кулбокас је у свом обраћању учесницима међународне конференције „Католичко-православни документи и њихова рецепција у Украјини“ (26. октобар 2021. године, Кијев) у отвореном тексту навео да се морају уложити напори да се отелотвори практичан и конкретан садржај документа екуменског дијалога на локалном нивоу, јер је важно не свести га на категорију теоријске забаве.

Иза китњасте фразе крије се једноставно значење: Ватикан треба да постигне конкретан резултат у Украјини, обезбеђујући спајање католика и православаца у јединствену целину (прво успостављањем пуног заједништва, а затим постепеном интеграцијом источних расколника у структуре под контрола папског престола).

У том контексту, није нимало изненађујуће што је након нунцијевог обраћања поглавар УГКЦ на конференцији истакао потребу да се обнови општење са православнима, а Иван Датско, председник Института за екуменске студије Украјинског католичког универзитета, позвао да се не пропусти јединствена прилика за уједињење католика и православаца у Украјини.

Ове изјаве говоре само једно – католичење украјинске земље извршиће се рукама УГКЦ под надзором Ватикана. Иако је у истој Хаванској декларацији наведено да РКЦ и Руска православна црква „нису ривали, већ браћа“, а метод унијатизма не доприноси „обнављању јединства“. Штавише, у документу је изражена нада да ће католичке заједнице допринети превазилажењу раскола међу православним верницима Украјине на основу канонских норми.

Као што видимо, ова нада није била оправдана. Католици су, пљујући по договорима, једноставно купили време како би створили још повољније услове за уништење УПЦ и апсорпцију "ПЦ".

У светлу овога намеће се реторичко питање – да ли је Руској цркви потребна Хавана-2?

Заиста, како показује пракса, од новог сусрета са папом неће бити никакве користи, пошто Ватикан не држи своју реч.

Али контуре губитка су веома озбиљне. На позадини све веће активности католика – главних заинтересованих за стварање пројекта "ПЦУ" – нови сусрет нашег Патријарха са папом Франциском може и, највероватније, ће бити примљено са непријатељством. Штавише, оним снагама на којима се заснива очување јединства РПЦ и УПЦ.

#ватикан #папа_римский #уния #униаты #РПЦ РОЦ #ркц

@rian_ru

#Владимир_Разумовский

О заоштравању ситуације на „румунском фронту”

Све активнија офанзива тзв. Бесарабске митрополија на позицији Молдавско-кишињевске митрополије РПЦ указује на могућност озбиљне промене политике црквеног Букурешту у „украјинском правцу“ (све до признавања „ПЦУ“).

У светлу овога, подсетимо се наше публикације* од 30. јуна 2020:

„Недавно су моје колеге објавиле текст о коначном формирању украјинског викаријата у структури Румунске цркве.

Слажем се са закључцима који су у њему наведени, али само у смислу сагледавања ситуације са тактичке тачке гледишта. Ако узмемо стратешки ниво, онда се постављају питања. И то веома тешка питања.

По мом дубоком убеђењу, одлука црквеног Букурешта о украјинском викаријату - је освајање извесног мостобрана, што румунској страни у будућности отвара низ могућности.

С једне стране, ово је поставка за одређену трговину. Уосталом, ако постоји украјински викаријат, зашто се онда не би могао појавити румунски аналог на територији Украјине? Тиме црквени Букурешт ствара терен за дугорочну 'игру'. Политичка ситуација се стално мења, као и распореди у ешалонима моћи, па је за Румунску цркву корисно да има при руци 'пушку која може да пуца у сваком тренутку'. На пример, ако се клатно окрене ка 'ПЦУ' - постоји прилика да лобирате за своје интересе са већ јасно дефинисане позиције. Ако постане неопходно да се 'ради' активније са УПЦ - постоји и разумевање са којим тачакама треба да кренете надигравање да би прогурали свој дневни ред.

С друге стране, уз помоћ одговарајућег корака, ствара се додатна опција у украјинском правцу. Православним хришћанима Украјине који говоре румунски де-факто се даје идеја да би они, теоретски, могли да захтевају формирање сопственог викаријата у оквиру УПЦ. И овај приступ би могао добро да функционише ако поново почне велики прогон од стране власти против канонске Цркве. Није тајна да се парохије које говоре румунски неће масовно придружити 'ОЦУ'. Међутим, под притиском, можда ће желети да траже додатну подршку од Букурешта. И у овом случају, Румунска црква има велико маневарско поље. Уосталом, у најмању руку, кроз механизам стварања викаријата, она може да стекне широк утицај на заједнице румунског говорног подручја УПЦ. Ако говоримо о најпрофитабилнијем развоју догађаја по РумПЦ, онда је румунска страна способна да иде и даље. Наиме, започети 'игру' у циљу директног преласка поменутих заједница под јурисдикцију Румунске цркве. Поготово ако власти у Украјини још једном у центар своје политике поставе курс ка стварном уништењу УПЦ“.

*) "Дамоклов меч" викариата.
#Владимир_Разумовский

⚡ О оснивању егзархата Руске православне цркве у Грчкој или шта стоји иза актуелне* манипулације фанариота

[Да допунимо раније објављену цртицу по овој теми, нашом публикацијом од *) 07. фебруара 2022.]

Профанарски инфо-ресурс Orthodox Times је објавио велики материјал о наводно предстојећој појави новог егзархата РПЦ.

У публикацији се указује, да је митрополит Иларион [Алфејев] „јасно ставио до знања“ - да ће након одлуке Московске патријаршије о Африци „бити учињен корак и на турском правцу“. По оцени сајта, реч је о оснивању егзархата у Истанбулу за бригу о верницима Руске цркве у Турској.

Даље, позивајући се на неименоване грчке митрополите, публикација наглашава - „Руси се неће зауставити само на Константинопољу“. Наводно, према министарству спољних послова Грчке, план РПЦ се састоји у томе, да „изврши притисак“ на Фанар и његове савезнике у регионима југо-источног Средоземља и Блиског истока.

Конкретно, фанариоти примећују жељу Јерусалимске патријаршије да буде пријатељ са Москвом (овој тези извор посебно додаје фразу „из разлога опстанка“, као да ју је изговорио патријарх Теофил у комуникацији са својим најближим окружењем).

Још једна „тачка притиска“ „требало би да буде“ Кипарска црква. Истовремено, и сам профанарски извор признаје, да одлуку поглавара Кипарске цркве о признању „ПЦУ“ нису подржали многи епископи и заједнице ове цркве.

Такође, „план“ наводно „предвиђе“ „оснивање егзархата РПЦ у Грчкој“. У њему ће, према проценама аутора публикавије, бити обухваћено око 400 хиљада људи. У првом реду, реч је о старокалендарцима, које, како Orthodox Times тврди, Московска патријаршија може да „легализује“.

Међутим, извор признаје, да неке епархије Грчке цркве (Месогија, Крф) као и неки од светогорских манастира могу пружити подршку „акцијама“ РПЦ. Пажња је акцентована и на томе, да ће „егзархат” бити попуњен паством ГПЦ, која се противи наметању принудне вакцинације.

Вреди напоменути, да је на крају публикације посебно наглашено - да је руководство ГПЦ обавестило највиши политички врх Грчке о „плановима за инвазију РПЦ“. [грчке владике боље да су себе информисале о инвазији грчке државе на Грчку цркву]

Наш коментар:

1. Појава поменутог материјала, у многом је, везано са страхом Грка од добијања „друге Африке” на својим исконским територијама. На крају крајева, поред Константинопоља, одлазак Грчке и Кипарске цркве у раскол отвара широке могућности за друге Помесне Цркве да обнове канонски поредак у дотичним земљама. Пре свега, реч је о Руској цркви, која за ово има неопходне ресурсе.

2. У тренутној ситуацији, Фанар&Со. су заинтересовани за максималну мобилизацију „грчког света“ ради супротстављања РПЦ и „руској инвазији“. За њих је изузетно важно да проблем пребаце у категорију „сукоба између Хелена и Словена“, потискујући у други план тему њиховог отпадништва од васељенске Православне цркве (са таквим погледом на оно што се дешава, читав систем формалне доминације Грка у систему свеправославних односа се руши).

3. Грчки црквени кругови су свесни несигурности својих позиција и недостатка јасних аргумената за одбрану свог курса легализације „ПЦУ“. Зато су жељни да разматрање проблема пренесу на политички план, позивајући грчке власти да „заштите националне интересе” (опет се сипа вода у воденицу манипулативне тезе „Руси нападају све Хелене”).

#фанар #константинопольский_патриархат #лицемерие #пцу #экзархат #РПЦ

#Владимир_Разумовский