🇷🇸🇷🇺
Детаљи са изложбене поставке „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов: акварели и цртежи” у Спомен-збирци, заснованој на монографији „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“ базираној на мастер раду историчарке уметности Сање Кипроски.
Стваралаштво руског архитекте Николаја Петровича Краснова (Хоњатино, 1864 – Београд, 1939), дало је посебно обележје српској архитектури између два светска рата. Руски царски архитекта, припадник двора Романових, Краснов је након Октобарске револуције емигрирао у Краљевину Југославију, а његов долазак у Београд значио је стварање нове естетике града у којој се као посебан аспект издвајају монументална здања руске провинијенције. Његови архитектонски пројекти између осталих укључују пројектовање Зграде Архива Србије, Палате Министарства финансија Краљевине Југославије, али и радове на Палати Народне скупштине, Дворског комплекса на Дедињу и многим другим објектима који представљају део идентитета престонице и од којих су неки временом уврштени у споменике културе. Као архитекта изразитог уметничког сензибилитета оставио је за собом грађевине наглашеног ликовног израза, али и велик број акварела и цртежа кућа, сакралних и меморијалних објеката, ентеријера, намештаја и различитих архитектонских детаља. Излагањем Красновљевих цртежа и акварела културној јавности је приказан део рада овог архитекте који до сада није био довољно осветљен.
Детаљи са изложбене поставке „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов: акварели и цртежи” у Спомен-збирци, заснованој на монографији „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“ базираној на мастер раду историчарке уметности Сање Кипроски.
Стваралаштво руског архитекте Николаја Петровича Краснова (Хоњатино, 1864 – Београд, 1939), дало је посебно обележје српској архитектури између два светска рата. Руски царски архитекта, припадник двора Романових, Краснов је након Октобарске револуције емигрирао у Краљевину Југославију, а његов долазак у Београд значио је стварање нове естетике града у којој се као посебан аспект издвајају монументална здања руске провинијенције. Његови архитектонски пројекти између осталих укључују пројектовање Зграде Архива Србије, Палате Министарства финансија Краљевине Југославије, али и радове на Палати Народне скупштине, Дворског комплекса на Дедињу и многим другим објектима који представљају део идентитета престонице и од којих су неки временом уврштени у споменике културе. Као архитекта изразитог уметничког сензибилитета оставио је за собом грађевине наглашеног ликовног израза, али и велик број акварела и цртежа кућа, сакралних и меморијалних објеката, ентеријера, намештаја и различитих архитектонских детаља. Излагањем Красновљевих цртежа и акварела културној јавности је приказан део рада овог архитекте који до сада није био довољно осветљен.
🇷🇺🇷🇸
Ретка фотографија, за коју претпостављамо да је из 1932. године, током изградње Руског дома у Београду док је на другој фотографији пројектант овог неокласичног здања Василиј Фјодорович фон Баумгартен (1879 —1962) руски и југословенски архитекта, војни инжењер, генерал Беле армије и Југословенске краљевске војске.
Темељ Дома постављен је у јуну 1931. а 9. априла 1933. свечано је отворен под називом "Руски дом Императора Николаја II", који представља најстарији дом руске културе у Европи. У темељ Дома узидана је повеља са речима о руско-југословенском братству и посветом Николају II, али и захвалношћу краљу Александру Карађорђевићу.
Ретка фотографија, за коју претпостављамо да је из 1932. године, током изградње Руског дома у Београду док је на другој фотографији пројектант овог неокласичног здања Василиј Фјодорович фон Баумгартен (1879 —1962) руски и југословенски архитекта, војни инжењер, генерал Беле армије и Југословенске краљевске војске.
Темељ Дома постављен је у јуну 1931. а 9. априла 1933. свечано је отворен под називом "Руски дом Императора Николаја II", који представља најстарији дом руске културе у Европи. У темељ Дома узидана је повеља са речима о руско-југословенском братству и посветом Николају II, али и захвалношћу краљу Александру Карађорђевићу.
🇷🇸🇷🇺
Ове године обележавамо 80 година од ослобођења Београда и Србије од фашистичке окупације у Другом светском рату, али и 60 година од трагичне погибије маршала Совјетског Савеза Сергеја Семјоновича Бирјузова и генерала Владимира Ивановича Жданова.
Бирјузов и Жданов дали су пресудан допринос испред Црвене армије у борби за ослобођење нашег главног града, а изгубили су живот у авионској несрећи на Авали октобра 1964. године, управо при доласку на прославу 20. годишњице ослобођења Београда. Пошто се о овим херојима Совјетског Савеза и Југославије мало говори, да не би били препуштени неправедном забораву, желимо да подсетимо на њихове биографије и дешавања из историје наше земље и народа у којима су учествовали.
Припремио: Марио Калик
https://srbratstvo.rs/secanje-na-marsala-birjuzova-i-generala-zdanova/
Ове године обележавамо 80 година од ослобођења Београда и Србије од фашистичке окупације у Другом светском рату, али и 60 година од трагичне погибије маршала Совјетског Савеза Сергеја Семјоновича Бирјузова и генерала Владимира Ивановича Жданова.
Бирјузов и Жданов дали су пресудан допринос испред Црвене армије у борби за ослобођење нашег главног града, а изгубили су живот у авионској несрећи на Авали октобра 1964. године, управо при доласку на прославу 20. годишњице ослобођења Београда. Пошто се о овим херојима Совјетског Савеза и Југославије мало говори, да не би били препуштени неправедном забораву, желимо да подсетимо на њихове биографије и дешавања из историје наше земље и народа у којима су учествовали.
Припремио: Марио Калик
https://srbratstvo.rs/secanje-na-marsala-birjuzova-i-generala-zdanova/
srbratstvo.rs
Сећање на маршала Бирјузова и генерала Жданова - БРАТСТВО
Ове године обележавамо 80 година од ослобођења Београда и Србије од фашистичке окупације у Другом светском рату, али и 60 […]
🇷🇸🇷🇺
Међу истакнутим именима руске и српске културе налазе се архитекте Николај Краснов, Виктор Лукомски, Григорије Самојлов, Петар Анагности, професори Универзитета Степан Кулбакин, Фјодор Тарановски, Георгије Острогорски, Сергеј Троицки, Георгије Пио-Улски, В.В. Фармаковски, Александар Брандт, Николај Салтиков, Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, певачица руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка, књижевник Александар Саша Петров ...
https://www.novosti.rs/c/drustvo/feljton/1351839/spomenici-ruske-srpske-kulture-mnogi-istaknuti-srpski-rusi-pocivaju-novom-sadu-beloj-crkvi-zrenjaninu-novom-beceju
Међу истакнутим именима руске и српске културе налазе се архитекте Николај Краснов, Виктор Лукомски, Григорије Самојлов, Петар Анагности, професори Универзитета Степан Кулбакин, Фјодор Тарановски, Георгије Острогорски, Сергеј Троицки, Георгије Пио-Улски, В.В. Фармаковски, Александар Брандт, Николај Салтиков, Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, певачица руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка, књижевник Александар Саша Петров ...
https://www.novosti.rs/c/drustvo/feljton/1351839/spomenici-ruske-srpske-kulture-mnogi-istaknuti-srpski-rusi-pocivaju-novom-sadu-beloj-crkvi-zrenjaninu-novom-beceju
NOVOSTI
СПОМЕНИЦИ РУСКЕ И СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Многи истакнути српски Руси почивају у Новом Саду, Белој Цркви, Зрењанину, Новом Бечеју
НА РУСКОМ гробљу у Београду, на парцелама које су део Руског некропоља налази се 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко 3.000 људи: царских војника и официра, професора универзитета, архитеката, научника, дипломата.
Ирина Александровна Непокојчицка (1909-1948) 🇷🇺
Ова знаменита Рускиња укупно је провела у Сремској Митровици 11 година. Њена животна прича се не разликује много од хиљада Руса прогнаних и насељених на нашим просторима. Ирина је заједно са својим родитељима три године након Октобарске револуције у својој 11. години пребегла у Краљевину СХС. Судбина јој је одредила да буде прва позната жена архитекта овог града, и да њено име остане вечно урезано у оснивању градских институција попут Музеја Срема, Српског дома и Позоришта “Добрица Милутиновић”, као и у обнови и враћању икона у православној цркви Светог архиђакона Стефана познатој и по називима Стара православна црква или Црквица, велелепно здање које представља по старости и значају највреднији споменик културе, јер је то једина сачувана градска грађевина из времена отоманске владавине Сремом...
Њено најпознатије остварење је фонтана “Камени цвет”, која је откривена 1. маја 1946. године у градском парку, а краси центар Сремске Митровице и данас.
Фото:
Ирина Непокојчицка (крајња десно) – једина сачувана фотографија. Извор: Архив Срема
https://srbratstvo.rs/kameni-cvet-je-sremskoj-mitrovici-poklonila-irina-nepokojcicka/?fbclid=IwY2xjawGxH71leHRuA2FlbQIxMQABHZG_0vR2QTfMSeshPy6FlX96QgKGSteLOfpNUpeyF-fO7CB62oxjS1KXqg_aem_F1HFSoJ5s31rYfs9rrCFlA
Ова знаменита Рускиња укупно је провела у Сремској Митровици 11 година. Њена животна прича се не разликује много од хиљада Руса прогнаних и насељених на нашим просторима. Ирина је заједно са својим родитељима три године након Октобарске револуције у својој 11. години пребегла у Краљевину СХС. Судбина јој је одредила да буде прва позната жена архитекта овог града, и да њено име остане вечно урезано у оснивању градских институција попут Музеја Срема, Српског дома и Позоришта “Добрица Милутиновић”, као и у обнови и враћању икона у православној цркви Светог архиђакона Стефана познатој и по називима Стара православна црква или Црквица, велелепно здање које представља по старости и значају највреднији споменик културе, јер је то једина сачувана градска грађевина из времена отоманске владавине Сремом...
Њено најпознатије остварење је фонтана “Камени цвет”, која је откривена 1. маја 1946. године у градском парку, а краси центар Сремске Митровице и данас.
Фото:
Ирина Непокојчицка (крајња десно) – једина сачувана фотографија. Извор: Архив Срема
https://srbratstvo.rs/kameni-cvet-je-sremskoj-mitrovici-poklonila-irina-nepokojcicka/?fbclid=IwY2xjawGxH71leHRuA2FlbQIxMQABHZG_0vR2QTfMSeshPy6FlX96QgKGSteLOfpNUpeyF-fO7CB62oxjS1KXqg_aem_F1HFSoJ5s31rYfs9rrCFlA
🇷🇺🇷🇸
Владимир Басенков, писац, публициста и уредник портала "О Србији на руском" говори о историјату руске архитектуре и како су Руси изградили нашу престоницу у међуратном периоду.
https://youtu.be/WOahkAjekBc?si=2sWPiOjhfaJmyP9f
Владимир Басенков, писац, публициста и уредник портала "О Србији на руском" говори о историјату руске архитектуре и како су Руси изградили нашу престоницу у међуратном периоду.
https://youtu.be/WOahkAjekBc?si=2sWPiOjhfaJmyP9f
YouTube
Basenkov: Istina o ruskoj arhitekturi; i kako su Rusi izgradili Beograd
Pridružite se ovom kanalu da biste dobili pristup pogodnostima:
https://www.youtube.com/channel/UCP8K-Blhp0osr3jBlxWzMLA/join
Ukoliko imate želju da podržite rad produkcije „centar” i rad medijske agencije „srbin.info”, donacije možete da uplatite na sledeći…
https://www.youtube.com/channel/UCP8K-Blhp0osr3jBlxWzMLA/join
Ukoliko imate želju da podržite rad produkcije „centar” i rad medijske agencije „srbin.info”, donacije možete da uplatite na sledeći…
🇷🇸🇷🇺
У оквиру званичне посете Републици Србији, министарка културе Руске Федерације Олга Љубимова и њен српски колега Никола Селаковић положили су цвеће на споменик Вечне ватре и венце на споменик Црвеноармејцу на спомен гробљу Ослободилаца Београда, поводом 80. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
Истим поводом, цвеће су положили и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан - Харченко и руководилац Руског дома у Београду Јевгениј Баранов.
📷 Душан Опачић (Братство)
У оквиру званичне посете Републици Србији, министарка културе Руске Федерације Олга Љубимова и њен српски колега Никола Селаковић положили су цвеће на споменик Вечне ватре и венце на споменик Црвеноармејцу на спомен гробљу Ослободилаца Београда, поводом 80. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
Истим поводом, цвеће су положили и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан - Харченко и руководилац Руског дома у Београду Јевгениј Баранов.
📷 Душан Опачић (Братство)
🇷🇸🇷🇺 Официрски дом - Мали кутак Одесе на кеју у Новом Саду
Након Октобарске револуције, велики број руских интелектуалаца шансу за нови живот проналази у Краљевини СХС, највише у Србији. Међу њима били су и архитекте Јуриј Николајевич Шретер и Константин Петрович Парис. Овај двојац, брзо ће се уписати у историју Новог Сада, стварајући нека од најлепших здања тог времена.
Шретер је 1923. године подигао Дом народног здравља, један од важнијих и лепших објеката међуратног периода. У исто време, са својим партнером Константином Парисом, почиње да ради на изградњи Официрског дома.
Официрски дом грађен је од 1923-1926 године. Отворен 1927. На изградњи су ангажовани руски инжењери и радници. Била је то и остала најрепрезентативнија грађевина неокласицистичког стила, инспирисана богаташким вилама Одесе, града у ком је одрастао Јириј Шретер.
Након Октобарске револуције, велики број руских интелектуалаца шансу за нови живот проналази у Краљевини СХС, највише у Србији. Међу њима били су и архитекте Јуриј Николајевич Шретер и Константин Петрович Парис. Овај двојац, брзо ће се уписати у историју Новог Сада, стварајући нека од најлепших здања тог времена.
Шретер је 1923. године подигао Дом народног здравља, један од важнијих и лепших објеката међуратног периода. У исто време, са својим партнером Константином Парисом, почиње да ради на изградњи Официрског дома.
Официрски дом грађен је од 1923-1926 године. Отворен 1927. На изградњи су ангажовани руски инжењери и радници. Била је то и остала најрепрезентативнија грађевина неокласицистичког стила, инспирисана богаташким вилама Одесе, града у ком је одрастао Јириј Шретер.