Најважније вести из православних медија од 2. до 9. марта

Патријарх московски и целе Русије Кирил је учествовао на Светском фестивалу младих који се ове недеље одржао у Краснодарском крају, на савезној територији "Сиријус". На отварању фестивала, присутнима се пастирском речју обратио патријарх. Он је истакао да је лична слобода неопходна сваком човеку, али је скренуо пажњу на вредности на којима човек гради свој живот. „Улога традиције много тога одређује, али пред нашим очима, чини ми се, постоји подривање, а у неким друштвима и уништавање основних моралних вредности на којима је изграђена људска цивилизација. Сви се суочавамо са питањем – шта да радимо поводом тога? Одговор је једноставан - изаберите сами. Искрено препоручујем да се то исправи, у корист, пре свега, основа на којима је постојала и постоји наша хиљадугодишња руска цивилизација“, - рекао је предстојатељ Руске цркве.

Руска делегација је обавестила Савет УН за људска права о репресијама у Украјини против канонског православља. Представник руске делегације Јевгениј Устинов говорио је на састанку Савета 8. марта са извештајем о прогону верника од стране украјинских власти. Дипломата је такође скренуо пажњу на то да се „против свештеника и парохијана покрећу политички мотивисани кривични поступци“, а у украјинским медијима је „у току велика пропагандна кампања против УПЦ“.

У Кијеву нису искључили принудно исељење монаха из Кијево-печерске лавре. Ово је ове недеље изјавио вршилац дужности министра културе и информационе политике Украјине Ростислав Карандејев. Према његовим речима, сада се систематски ради на попису имовине коју је раније користио манастир УПЦ. Уз то, званичник је нагласио да у вези са одлуком суда, која није ишла у корист УПЦ, монаси наводно бораве на територији Лавре нелегално.

Поглавар Патријаршијског егзархата Африке епископ зарајски Константин посетио је Танзанију. Састао се са дипломатама, свештенством егзархата и парохијанима, а говорио је и на конференцији „Место Африке у свету: прошлост и садашњост“, коју је организовао Руски центар за науку и културу. Епископ Константин је такође учествовао у хуманитарној акцији: испоручио је хуманитарну помоћ сиротишту у граду Кисарава и одслужио Литургију у храму Светог Николаја Чудотворца који се гради у селу Кимамба у области Морогоро.

У Турској ће бити обновљена антиохијска црква, уништена у земљотресу прошле године. Антиохијском патријарху Јовану Х ове недеље је представљен пројекат демонтаже рушевина и изградње Саборне цркве Петра и Павла у Антакији. У рестаурацији храма је укључена посебно формирана добротворна фондација. Патријарх Јован је похвалио пројекат и потврдио да је црква Апостола била и остаће историјско срце Антиохијске цркве и остатка Истока и да је њена реконструкција гест верности вековном хришћанском присуству у региону.

Делегација РПЦ, коју је предводио митрополит волоколамски Антоније посетила је Србију. Патријарх српски Порфирије примио је представнике Руске цркве у својој резиденцији у Београду. Његова Светост је уверио госте у своје сталне молитве за Његову Светост патријарха московског и целе Русије Кирила, Руску цркву и народ Русије, и изразио наду за даљи развој плодне сарадње између две Цркве.

Пољска православна црква се спрема да прослави стогодишњицу аутокефалности. Ове недеље у Варшави је одржан свечани састанак Архијерејског сабора посвећен припремама за прославу. На састанку је усвојен текст поруке Архијерејскогсабора поводом јубиларне годишњице. Поред тога, одлучено је да се верници који су мучени до смрти у радним логорима канонизују.

Македонска црква је формирала комисију за проучавање статуса „ПЦУ“

Свети Синод Македонске православне цркве донео је одлуку да формира комисију која ће истражити украјинско црквено питање. Саопштава се, да ће предмет анализе бити статус „ПЦУ“, која је добила признање и аутокефалију од Константинопољске патријаршије.

„Синод је посветио озбиљну пажњу проучавању украјинског црквеног питања и основао комисију која ће проучавати статус 'Православне Цркве Украјине', која је добила аутокефалију од Васељенске Патријаршије. Митрополит брегалнички Иларион именован је за председника Комисије, а за заменика председника - епископ Дељадрово-илинденски г-н. Јоаким“, - наводи се у саопштењу Синода.

Наш коментар:

Не тако давно, Думенко се хвалио да је његову структуру признало још неколико помесних Цркава.

Ако говоримо о Македонцима, онда Фанар има „монете“ за ценкање са МПЦ по питању признања украјинских расколника. У првом реду, реч је о давању Томоса за аутокефалију Македонске цркве од стране Константинопољске патријаршије (на чему, иначе, инсистирају и власти ове балканске земље, приморавајући МПЦ да тражи компромисе са фанариотима ).

Због тога се формирање одговарајуће комисије може сматрати покушајем руководства Македонске цркве да покаже владајућем режиму „напредак“ у решавању осетљивог питања за Фанар. Као, ми пажљиво проучавамо, процењујемо и припремамо закључке. И, као што знате, по жељи, то се може чинити на неодређено време.

У сваком случају, надао бих се управо таквом приступу. Уосталом, сасвим недавно један број говорника МПЦ изнео је јасан став – њихова Црква није спремна да призна „ПЦУ“ због проблема са „рукоположењем“ „епископата"  организације Думенка итд.

Реагујући на публикацију Правблога, наши претплатници су послали информацију да је, наводно, предстојатељ Македонске цркве рекао украјинском амбасадору у Ватикану да ће МПЦ сачекати да Руска црква призна „ПЦУ“, па ће тек тада „пружити руку“ Думенковој организацији.

Нажалост, то није тако. Одговарајућа информација је - нагађање Богдановског о томе која су питања и теме могла бити покренута током састанка. У његовој публикацији нема директне изјаве да је предстојатељ МПЦ рекао Јурашу [ретко ђубре и непријатељ Цркве Христове] могућности признавања „ПЦУ“ тек након признавања ове последње од РПЦ.

Иако би, наравно, веома волели да се такве речи изговоре у стварности.

P.S. Колико је Богдановски сигуран извор информација може да се закључи по његовим погледима. Ево их на NATO public ortodoxy:

https://publicorthodoxy.org/?s=Bogdanovski

Контра захтев Македонске цркве

Испоставило се да МПЦ ОА није копиле*. Испада, да ће се комисија, која ће проучавати питање статуса „ПЦУ“, паралелно бавити и проблемом именовања МПЦ ОА од стране грчких Цркава. Тиме, Македонци шаљу сигнал Фанару – ако хоћете од нас признање „ПЦУ“, молим вас, регулишите на нивоу целог хеленског света питање са именом наше Цркве. А ово је, мора се признати, крајње осетљива тема, која, као минимум, омогућава МПЦ ОА да путем контра захтева фанариотима, добије више времена за „анализу ситуације“ по питању** "ПЦУ".

Да и, уопште, следи признање, да у преговарачком процесу између Константинопољске патријаршије и Македонске цркве постоји много подводног камења [тј. замки].

Подсетимо, у априлу прошле године наш извор из СПЦ је известио, да је на позадини спровођења консултација са Фанаром, међу клирицима и лаицима Аустралиско-новозеландске епархије МПЦ ОА активно распрострањена Декларација о заштити права црквеног Скопља.

Њени потписници су наступали са следећих позиција:

1. Званични назив МПЦ ОА (Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија) се не може мењати.

2. Сви храмови и манастири МПЦ ОА – како на територији Македоније, тако и изван ње – морају припадати само МПЦ ОА.

3. Питање признавања и добијања аутокефалности за МПЦ ОА је већ регулисано томосом СПЦ.

Сасвим је могуће, да је потез са Декларацијом био речит покушај „промакедонске“ групе у епископату МПЦ ОА да не допусти предају интереса своје Цркве у преговарачком процесу са Фанаром по питању добијања томоса од стране Грка.

Конкретно, реч је о очувању, задржавању око 800 заграничних парохија МПЦ ОА, и одбијању да се Константинопољу [невероватно је да браћа Руси и даље Истамбул пишу овако?!] обезбеде ставропигије на територији Македоније (према нашем извору, истанбулци имају претензије за 3 храма).

*) Фраза са значењима: није лоша особа, није будала, није глуп, није слеп, није странац. Ради се о изреци за особу која није лишена способности, знања, вештина.

**) буквално - дуж линије

⚡ Свети Синод Руске Православне Цркве је одреаговао на одлуку црквеног Букурешта да оснује „Румунску православну цркву Украјине“

ЖУРНАЛ № 29

ИМАЛИ СМО ПРЕСУДУ о одлуци Синода Румунске Православне Цркве од 29. фебруара 2024. године о оснивању „Румунске православне цркве Украјине“ и непризнавању ваљаности канонских казни изречених свештенослужитељима Православне Цркве. Молдавије, примљених без отпусних грамата у ​​„Бесарабску митрополију” Румунске Патријаршије.

ОДЛУЧИЛИ:

1. Са дубоким жаљењем констатујемо, да се поменуте одлуке Синода Румунске Православне Цркве налазе у директној супротности са светим канонима, а посебно са 11, 12, 31 и 32 каноном Светих Апостола, 2 каноном II Васељенски Сабор, 5 и 8 канона III Васељенског Сабора, 13 каноном IV Васељенског Сабора, 17 каноном Пето-Шестог (Трулског) Сабора, 13 и 22 каноном Антиохијског Сабора.

2. Изразити одлучно неслагање са овим одлукама, које ће у случају њихове даљње реализације неизбежно повући за собом тешке последице како по билатералне односе Руске и Румунске Православне Цркве, тако и по јединство Православне Цркве у целини.

3. Напомињемо, да у одлуци Синода Румунске Православне Цркве поменуто „румунски православни клирици... које се враћа у Бесарабску митрополију“ у стварности никада није припадало последњој, као ни Румунској Патријаршији уопште. Свештене чинове су примили у Руској Православној Цркви и ту су претрпели казне због кршења свештеничке заклетве и других канонских преступа, а никако „због тога што припадају Румунској Православној Цркви“, којој они не могу да принадлежу због недостатка отпустног писма.

4. Напомињемо, да 17 правило Трулског Сабора прописује да „нико од клирика, у каквом био степену било ко, нема право без отпусне грамате свога епископа, бити распоређен у другу Цркву“, - указујући при том, да они који су прекршили ово правило „биће избачени и сам [онај који је самовољно отишао], и онај који га је  примио код себе".

5. Задужити Преосвећеног митрополита Волоколамског Антонија, председника Одељења за спољне црквене односе, да даље проучи питање деловања Румунске Патријаршије и благовремено достави предлоге на разматрање Светом Синоду.

6. Изразити подршку Украјинској Православној Цркви и Православној Цркви Молдавије, њиховим Првојерарсима, епископату, свештенству, монаштву и мирјанима у вези са неканонским задирањем Синода Румунске Патријаршије.

Српски патријарх ће доћи у Москву

Предстојатељ СПЦ, заједно са предстојатељем РПЦ, ће предводити заупокојену литургију епископу моравичком Антонију, представнику патријарха српског код патријарха московског и све Русије.

Служба ће бити служена у Саборном храму Христа Спаситеља 16. марта 2024. године.

Починуо је предстојатељ Бугарске православне цркве

Из саопштења Светог Синода БПЦ:

„13.03.2024. године, после дуже болести, на Војно-медицинској академији у 22:22, од последица вишеструког отказивања органа, починуо је Његова Светост Патријарх Бугарски и Митрополит Софијски Неофит."

⚡ О оснивању егзархата Руске православне цркве у Грчкој или шта стоји иза актуелне* манипулације фанариота

[Да допунимо раније објављену цртицу по овој теми, нашом публикацијом од *) 07. фебруара 2022.]

Профанарски инфо-ресурс Orthodox Times је објавио велики материјал о наводно предстојећој појави новог егзархата РПЦ.

У публикацији се указује, да је митрополит Иларион [Алфејев] „јасно ставио до знања“ - да ће након одлуке Московске патријаршије о Африци „бити учињен корак и на турском правцу“. По оцени сајта, реч је о оснивању егзархата у Истанбулу за бригу о верницима Руске цркве у Турској.

Даље, позивајући се на неименоване грчке митрополите, публикација наглашава - „Руси се неће зауставити само на Константинопољу“. Наводно, према министарству спољних послова Грчке, план РПЦ се састоји у томе, да „изврши притисак“ на Фанар и његове савезнике у регионима југо-источног Средоземља и Блиског истока.

Конкретно, фанариоти примећују жељу Јерусалимске патријаршије да буде пријатељ са Москвом (овој тези извор посебно додаје фразу „из разлога опстанка“, као да ју је изговорио патријарх Теофил у комуникацији са својим најближим окружењем).

Још једна „тачка притиска“ „требало би да буде“ Кипарска црква. Истовремено, и сам профанарски извор признаје, да одлуку поглавара Кипарске цркве о признању „ПЦУ“ нису подржали многи епископи и заједнице ове цркве.

Такође, „план“ наводно „предвиђе“ „оснивање егзархата РПЦ у Грчкој“. У њему ће, према проценама аутора публикавије, бити обухваћено око 400 хиљада људи. У првом реду, реч је о старокалендарцима, које, како Orthodox Times тврди, Московска патријаршија може да „легализује“.

Међутим, извор признаје, да неке епархије Грчке цркве (Месогија, Крф) као и неки од светогорских манастира могу пружити подршку „акцијама“ РПЦ. Пажња је акцентована и на томе, да ће „егзархат” бити попуњен паством ГПЦ, која се противи наметању принудне вакцинације.

Вреди напоменути, да је на крају публикације посебно наглашено - да је руководство ГПЦ обавестило највиши политички врх Грчке о „плановима за инвазију РПЦ“. [грчке владике боље да су себе информисале о инвазији грчке државе на Грчку цркву]

Наш коментар:

1. Појава поменутог материјала, у многом је, везано са страхом Грка од добијања „друге Африке” на својим исконским територијама. На крају крајева, поред Константинопоља, одлазак Грчке и Кипарске цркве у раскол отвара широке могућности за друге Помесне Цркве да обнове канонски поредак у дотичним земљама. Пре свега, реч је о Руској цркви, која за ово има неопходне ресурсе.

2. У тренутној ситуацији, Фанар&Со. су заинтересовани за максималну мобилизацију „грчког света“ ради супротстављања РПЦ и „руској инвазији“. За њих је изузетно важно да проблем пребаце у категорију „сукоба између Хелена и Словена“, потискујући у други план тему њиховог отпадништва од васељенске Православне цркве (са таквим погледом на оно што се дешава, читав систем формалне доминације Грка у систему свеправославних односа се руши).

3. Грчки црквени кругови су свесни несигурности својих позиција и недостатка јасних аргумената за одбрану свог курса легализације „ПЦУ“. Зато су жељни да разматрање проблема пренесу на политички план, позивајући грчке власти да „заштите националне интересе” (опет се сипа вода у воденицу манипулативне тезе „Руси нападају све Хелене”).

#фанар #константинопольский_патриархат #лицемерие #пцу #экзархат #РПЦ

#Владимир_Разумовский

Срби и Руси - браћа рођена 🇷🇸🇷🇺

Митрополит Јован: Незвани украјински митрополит ће присуствовати патријарховој сахрани

"Руска црква је део тела Христовог. [Добро јутро!] На сахрани патријарха Неофита биће представник Московске патријаршије – митрополит корсунски и западноевропски Нестор. 

Постоји деликатна суптилност [ма шта кажете 👀], постоји могућност да буде присутна особа о чијем статусу нисмо одлучили [занимљиво - као да се Думенку може признати хиротонија ичијим одлучивањем?]. То је особа која представља православну цркву у Украјини – митрополит Епифаније [обратити пажњу на ословљавања и правопис], који није од нас позван, али ће бити присутан. Ово може осрамотити одређене људе ако узме учествује у опелу [А Христа? Да ли Њега срамоти?!]. Ово је изјавио митрополит варненски и великопреславски Јован, који је изабран за заменика председавајућег Светог Синода"

И даље:

"Према речима варненског епископа, у таквим случајевима се придржавамо црквених канона и морамо бити што прецизнији.

'Све ово у великој мери утиче на Божји народ. Ово преко нас утичу на све оне људе који су дошли да присуствују. Тема раскола у нашој цркви је веома болна и није сасвим нестала. Потребна нам је опрезност и разборитост. Надам се да ће сутра сви показати разборитост како бисмо испунили своју дужност. Сви су добродошли, али када је у питању канонски статус и када се дата црква [мисли на своју - Бугарску] није изјаснила о томе – морамо бити опрезни“, - објаснио је митрополит Јован."

Наш коментар:

А јесте'л са истамбулским Вартоломејем решили питање диптиха?!

Прослеђено од
Наследие Империи

[Србима не треба посебно представљати генерала Решетњикова, чији је ово ТГ]

⚡⚡⚡Патријарх је преминуо у 78. години.

Скоро 11 година је био на челу Бугарске православне цркве. Када је изабран, био је познат широј јавности као тихи, изненађујуће смирени, лаконски митрополит русенски. Одликовао се пријатељским, неконфликтним односом како према лаицима, тако и према свештенству и архијерејима БПЦ. Увек је покушавао да избегне проблематичне ситуације и покушаје да се увуче у било какве „интересне групе“. Као такав, одговарао је свима: и бугарским властима и „браћи по занату“ [орг. "цеху", тј. архијерејима]. Једино, многи нису знали - какво је здравствено стање митрополита Неофита? Пошто је постао патријарх, био је болестан све време, недељама, месецима.

Ја сам га упознао када је био практично „почетник“, млади јерарх. Безусловно, он је био искрено верујући човек. Не једном сам видео сузе у његовим очима током литургије или када је слушао црквено песнопјеније. Иначе, у њега је био одличан музички слух и пријатан баритон. У прошлости управник црквеног хора, владика Неофит је волео да пева и слуша добру музику, посебно класичну. Веома је волео руске песме, руске црквене хорове. Према Русији се односио са поштовањем својственим већини Бугара. Током наших сусрета осећало се, да је то искрено.

Његовo патријарховање је дошло у тешким данима за Бугарску, када су владајући кругови предавали земљу Западу, покретавши огољену русофобну кампању. Патријарх Неофит је својом снагом и карактером, настојао да „флексибилном политиком” сачува Цркву од увлачења у буран политички живот, да сачува јединство, и традиционалне односе са Руском православном црквом. Не може се рећи, да је успео у свему, али БПЦ у целини није постала инструмент антинародних владајућих снага, што од ње желе да добију западни господари Бугарске.

Сада ће Бугарска црква бити подвргнута најснажнијем притиску како би за патријарха изабрала особу послушну властима и Западу. Искуство „флексибилног”, неужурбаног, разборитог Неофита им никако не одговара. Јерархе, оријентисане на сарадњу са РПЦ, и „неутралне“ чекају тешки дани. У одређеном степену, предстојеће одлуке ће одражавати труд покојног патријарха Неофита на челу Бугарске православне цркве.

Проклетници -Думенко и Архонтонис - у Софији

Наш коментар:

Како видимо, патријарх Вартоломеј је искористио своје могућности како на нивоу Вашингтона, тако и на нивоу бугарских власти и својих присталица унутар Бугарске цркве, и успео да „прогура“ присуство поглавара „ПЦУ“ на сахрани предстојатеља БПЦ.

Ово је веома лош сигнал.

Као прво, овај моменат показује ниво утицаја Фанара, који може утицати и на друге процесе. У првом реду, избор новог бугарског патријарха.

Друго, биће предузет још један озбиљан корак на путу пузећег признавања „ПЦУ“ на нивоу васеленског Православља.

Треће, постоји опасност саслуживања "Епифанија" са представницима Цркава које нису признале „Православну цркву Украјине“. За Грке би био велики успех, када би у овај процес успели да „угурају” представника Руске цркве - митрополита Нестора.

⚡ Поглавар "ПЦУ" је дошао на сахрану патријарха Неофита, али неће учествовати у церемонији

Ово је објавио 24 часа.

Забележено је да је Думенко стигао заједно са константинопољским патријархом Вартоломејем.

Наш коментар:

Речи митрополита западно и средње-европског Антонија су веома разоткривајуће:

„Нас не посрамљује присуство 'митрополита' 'Епифанија' на парастосу предстојатељу БПЦ. Свако има право да дође и изрази своје поштовање [стварно?!]. Он ће бити присутан са молитвом [иначе је познат као молитвеник, а не као разбојник] и у томе нема ништа лоше. (Думенко) Неће узети учешћа у сахрани, пошто Бугарска црква још није признала аутокефалност 'ПЦУ'." [али ако се буде питало моје фанариотско капче - биће]

Заузврат, амбасадорка Русије у Бугарској Елеонора Митрофанова, назвала је Думенково присуство на сахрани „монструозном провокацијом против БПЦ, која не признаје 'ПЦУ" и напоменула да патријарх Кирил није позван на опело патријарха Неофита.

Нови бугарски патријарх ће биће биран између девет митрополита Бугарске цркве

Сагласно уставу, кандидат за место предстојатеља БПЦ је дужан да има не мање од 50 година, и да служи као митрополит најмање 5 година.

На основу овога, релевантни кандидати укључују следеће јерархе:

1. Митрополит великотрновски Григорије.

2. Митрополит плевенски Игњатије.

3. Митрополит пловдивски Николај.

4. Митрополит ловчански Гаврило.

5. Митрополит варненски Јован.

6. Митрополит русенски Наум.

7. Митрополит вратски Григорије.

8. Митрополит виднски Данило.

9. Митрополит амерички, канадски и аустралијски Јосиф.

Избор за новог бугарског патријарха биће одржани у јуну 2024. године

Професор Иван Желев у етру БТВ:

1. На нивоу Синода Бугарске цркве постоји консензус да прво треба извршити избор митрополита сливенског, па тек онда - предстојатеља БПЦ. Први избори биће одржани у мају, после Васкрса, а други, за патријарха - у јуну.

2. Последњих месеци влада велика напетост у Синоду. На позадини све лошијег стања првојерарха, почела је директна борба за власт међу епископима. Патријарх Неофит је уложио велике напоре да угаси ове страсти.

3. Одбијање да се патријарх Кирил позове у Софију је значајан сигнал. Став БПЦ према РПЦ постаје веома уздржан.

Први пут се сусрећем са овим, јер ни у комунистичко време никада није постојао такав филтер за позивање представника Цркава из земаља које су тада сматране капиталистичким.  Сви су увек били једнако третирани

UPD. Обавештени смо да је професор Иван Желев архонт Константинопољске патријаршије, па његови коментари можда нису увек објективни.

Његова Светост патријарх Кирил: Руска и Српска Црква могу дати заједнички допринос излечењу болести које постоје у православној породици

У периоду распада многих људских и међудржавних веза, у ери веома опасних тензија међу државама, односи верника Московске и Српске патријаршије, који припадају једној Цркви, употпуњени културним, језичким и другим заједништвом, стварају јединствену слику интеракције између сестринских Цркава које припадају породици православних Црквама, уверен је Његова Светост патријарх Кирил.

„Дај Боже, да никакве спољашње околности не помраче наш однос. Дај Боже да заједно радимо на јединству Светог Православља. А за то сами морамо показати пример јединства. И наше две Цркве дају такав пример“, - рекао је Његова Светост патријарх Кирил. Он је истакао, да, очувањем једномислија Руска и Српска црква могу „дати заједнички допринос излечењу оних бољки, које данас, нажалост, постоје у православној породици“.

http://www.patriarchia.ru/db/text/6112232.html

У контексту 👆, подсетимо се наше публикације, која датира
од маја 2021.

Курс - ка стратешком савезу

Одговор на „јелински продор“ Стејт департмента и Фанара требало би да буде стварање савеза РПЦ и Српске цркве. Веома је важно, да ове две Цркве заједнички и званично покрену пред целим православним светом питање хитног решавања проблема „папизма“ фанариота. И уопште, било би одлично, када би и Москва, и Београд почели да координирају своја дејства на овом подручју на постојаној [константној, континуирано] основи. Другима би било изузетно тешко да одбаце јединствен став двеју Цркава.

Иначе, први корак на овом путу могло би да буде одржавање велике конференције на којој би учествовали представници РПЦ, СПЦ, религиолози, стручњаци итд., на којој би било могуће размотрити питања везана за политику Фанара која доводи до раскола у Православљу. Такође, могла би се размотрити и доктрина Константинопоља о његовом ауторитарном првенству у православном свету.

Као резултат оваквог догађаја, било би упутно сачинити извештај са детаљним разчлањивањем и анализом свих антиканонских радњи црквеног Истамбула. Такође, документ би могао да садржи богословску аргументацију, која би разбила претензије Фанара о „улози римског папе“ у васељенском Православљу.

Међутим, ово чак и не би требало да буде најзначајнији елемент извештаја. Изузетно је важно у њему изписати алтернативу фанариотској конструкцији изградње односа унутар породице помесних Цркава (нарочито, може се укључити принцип ротације предстојатеља Цркава у улози координатора међуправославних активности итд.).

У ствари, РПЦ и СПЦ морају јавно да поставе питање потребе ревизије постојећег система на челу са Фанаром, који је због претераног [патолошког] властољубља фанариота престао да одговара духу саборности Цркве.

⚡ Бугарски верници – делегацији „ПЦУ“: „Сергеј Думенко, излази! Расколници и јеретици, напоље!“

Скандалозан долазак у Софију вође украјинских расколника изазвао је велики отпор како на нивоу свештенослужитеља, тако и у пастве Бугарске православне цркве (о томе, да је Думенко стигао у саборни храм Светог Александра Невског, многи верујући су сазнали непосредно на служби).

Конкретно, један од доказа тога је било и јавно разобличавање поглавара „ПЦУ“ током заупокојене литургије за патријарха Неофита.

У тренутку, када је Думенко, који је стајао на солеји покушао да уђе у олтар, у храму су се чули узвици упућени делегацији "ПЦУ": "Сергеј Думенко, излази! Расколници и јеретици, напоље!"

Ови гласови су осујетили покушај украјинског „митрополита“ да спроведе свој план током литургије.