Експанзија Румунске цркве у украјинском правцу: верзија 1 – самостална игра

Вреди напоменути, да инвазија на туђе канонске територије није нека нова пракса за црквени Букурешт. Као што то историја показује, Румуни се не плаше да заоштравају ствари са другим помесним Црквама како би проширили подручје своје црквене структуре.

Није само РПЦ страдала од безумних амбиција Румунске патријаршије.

И Срби исто имају оправдане примедбе, и у складу са њима захтеве према својој православној браћи из суседне државе. Конкретно, пре десетак година ствари су дошле до тачке где је румунска страна директно оптужена за кршење канона. На ову одлуку Синод СПЦ је подстакла делатност свештенослужитеља Румунске цркве, које је обављало богослужење у Тимочкој и Браничевској епархији Српске патријаршије (где живе мало бројније румунске заједнице [ми знамо боље од колега из Русије и Украјине колико су Власи Румуни 😉]) без прибављања одговарајућих дозвола.

Још бучнији скандал је настао на канонској територији Јерусалимске цркве. Румуни су 2011. године започели изградњу свог храма у Јерихону, што је изазвало крајње болну реакцију Јерусалимске патријаршије. Страсти су толико узавреле, да су јерусалимљани чак одлучили да прекине евхаристијско општење са Румунском Црквом. Ситуација је решена само уз помоћ председника Румуније, који је успео да доведе стране до компромисних споразума, односно да се храму да статус дома за румунске ходочаснике.

Узимајући две ово у обзир, потез црквеног Букурешта у украјинском правцу не личи на неки изузетак. Сасвим је могуће, да је предузети корак још једна манифестација системске експанзије Румунске цркве на својим спољним границама. Штавише, стање црквених ствари у Украјини ствара добре услове за оправдање упада румунске стране на „нову територију“.

Истовремено, не треба искључити утицај политичког фактора. Није искључено, да Запад разматра сценарио будућег распарчавања Украјине. И у том контексту, Румунска црква једноставно унапред припрема терен за пуни духовни „развој“ оног дела земље који ће доћи под окриље Букурешта.

https://yangx.top/pravblogs/1456

У контексту горе више реченог 👆, да се подсетимо једне од наших старих публикација:

Како пропагандисти "ПЦУ" подривају националну безбедност Украјине?

Разумљива је необуздана радост пропагандиста "ПЦУ" поводом преласка неких свештеника Молдавско-кишињевске митрополије (МП) у Румунску патријаршију. У овом случају следе принцип „непријатељ мог непријатеља је - мој пријатељ“, искрено се радујући томе како Румунска црква, коју представља њена "Бесарабска митрополија", агресивно насрће на јурисдикцију РПЦ у Молдавији.

Међутим, да су паметнији, не би се превише радовали. Будући да идеја Велике Румуније, коју бране румунски националисти и молдавски унионисти, претпоставља да је резултат руске, а потом и совјетске „окупације“, постојање не само Молдавије, већ и нахођење низа територија историјске Бесарабије у саставу Украјине. Наиме, ради се о деловима Черновицке и Одеске области.

Можда је Мишченко-Самохвалова, која слави, спремна да ове украјинске територије поклони Румунима? Да тако кажемо, у оквиру декомунизације? Укључујући и црквени аспект. Ако "ПЦУ" сматра ове крајеве својом канонском територијом, да ли је спремна да их преда у надлежност "Бесарабске митрополије"? Јер подривање јурисдикције РПЦ у Молдавији директно подразумева укидање украјинске црквене јурисдикције на преосталим територијама историјске Бесарабије.

Заправо, началник "Бесарабске митрополије" Петар (Падурару) је 2007. године директно изјавио да „Румунска патријаршија намерава да прошири свој утицај у Молдавији и Украјини, нарочито, повећањем броја парохија и епархија“.

Нешто сугерише, да би „ПЦУ“ заправо могла да дође на идеју да ове регионе пренесе у надлежност РумПЦ у замену за признавање каноничности „ПЦУ“. Тек тада, као што смо већ говорили, црквена јурисдикција за Румуне може бити праћена и потенцијалним територијалним (или политичким) претензијама на неке делове Черновицке и Одеске области.

Испоставља се да се ускогруди пропагандисти „ПЦУ“ заправо поигравају са националистичким пројектима Румуније. На тај начин се слаби идеја украјинске суверене државе и подрива национална безбедност Украјине. Особито сада, када у условима рата неке политичке снаге у суседним земљама Украјини отворено говоре о могућности враћања територија које су припојене Украјини захваљујући совјетској власти.

Експанзија Румунске цркве на украјинском правцу: верзија 2 – координирана игра са Кијевом и Фанаром

Према мишљењу бројних стручњака, иза актуелне одлуке Синода РумПЦ стоји вишеструки закулисни рад уз учешће Фанара, кијевских власти и румунске политичке елите.

Хронологија догађаја:

1) Августа 2023. митрополит белгијски Атинагора је посетио Румунију. 12. августа представника Фанара је примио патријарх Данило. И веома добро је примљен. Посебно, предстојатељ Румунске Цркве не само да је наградио клирике који су пратили Атинагору, већ је и дозволио госту да предводи литургију у букурештанском манастиру Раду-Вода.

Индикативно је, да се та посета догодила у позадини великог црквеног скандала у Молдавији, као и доласка у Кијев митрополита халкидонског Емануила, са којим су Зеленски и Думенко били у контакту.

2) Септембра 2023. године у Мађарској, током богослужења патријарха Вартоломеја, дошло је до саслуживања „митрополита“ Михаила Зинкевича из „ПЦУ“ и епископа Силуана (Мануила) из РумПЦ.

3) Октобра 2023. године одржан је састанак премијера Украјине и Румуније током којег се разговарало и о црквеним темама.

4) Од новембра 2023. године је у Украјини појачан притисак на митрополита Лонгина (Жара), што је изазвало велико негодовање јавности у Румунији.

Имајући у виду наведено, није искључено да су све наведене стране одиграле договорену партију.

Украјинска власт је прогоном истакнутих представника румунског говорног подручја УПЦ (да и, уопште, претњом забране конфесије) створила неопходну основу за оправдавање „уласка“ РумПЦ на територију Украјине.

Са своје стране, Фанар је дао "зелено светло" за такву одлуку, обећавши да неће ометати Румуне у „апсорпцији“ мреже парохија од интереса за њих у низу региона Украјине.

А румунске власти су припремиле финансијску подршку за одговарајућу експанзију.

Као резултат тога, сви учесници у процесу добијају своје бонусе.

Црквени Букурешт - прилику да прошири своје присуство и утицај на територији Украјине, а такође и подршку Константинопољске патријаршије по питању „препотчињавања“ православне Молдавије и дела украјинских православних заједница.

Политички Букурешт - шансу да пропрати црквену експанзију припајањем дела суседне земље (под повољним условима).

Политички Кијев - још јачу умешаност Румуније у конфронтацију са Руском Федерацијом.

Фанар - прилику да се обезбеди додатно признање „ПЦУ“, увлачење РумПЦ у отворени сукоб са РПЦ и придруживање Румунске цркве „грчком табору“ који води Константинопољска патријаршија.

„ПЦУ“ - искорак по питању сопствене легализације (излазак из оквира признавања од стране чисто грчких цркава).

Међутим, одрживост ове верзије ће у великој мери зависити од реакције Кијева, Константинопољске патријаршије и Думенкове организације. Ако сви они пруже могућност РумПЦ да се она несметано шири у Украјини, онда су оцене о одговарајућој закулисној координисаној игри биле веома близу истине.

https://yangx.top/pravblogs/1457

Овај сценарио је виђен пре годину дана

Данашњи дан је почео информативним поводима, који су дошли из Румунске цркве. Тамо је донета одлука да се правно оформи „Румунска Православна Црква Украјине“, интегришући украјинске парохије које говоре румунски, пре свега у Буковини.

Е сад, овај сценарио је био видљив пре годину дана, када је почела активнија фаза прогона УПЦ. У то време много се говорило у расправама о томе, да ће центрифугални процеси почети неизбежно на „националним периферијама“. Зато што ће ти исти Украјинци који говоре румунски, ако се нешто деси, више волети јурисдикцију канонске Румунске цркве него коринђаше [= ругобе, сподобе]* из националистичке секте „ПЦУ“. И чак су, ако се не варам, прве кораке тада предвиђали управо Румуни. И нека присталице #феофании причају колико им је воља о издаји свих око себе, али чињеница је да је све то постало могуће управо захваљујући одлукама из маја 2022. године. Каква је овде веза? Она је директна. Повезавши своју будућност са актуелним политичким режимом у Кијеву и потпуно га идеолошки подржавајући, руководство УПЦ је учинило Украјинску цркву директно зависном од будућности актуелне власти. А будућност је, као што сада видимо, нејасна...

Шта ће се бити даље? Центрифугални процеси ће добити замах. Они ће негде попримити црквене тонове, а негде друштвено-политичке. Но ово су две стране једног те истог процеса. Или је до бесконачности било могуће ругати се митрополиту Лонгину (Жаром) и онима који се налазе под његовом бригом - деци, и мислити да нико около ништа не види и не разуме?

А сада о самом међуцрквеном аспекту. Присталице #феофании ће сада почети да провоцирају руководство РПЦ на оштре потезе против Румуна, одједном изненада сетивши се, да је Украјина - канонска територија Руске цркве.

У то ће бити уткано и питање јачања активности РумПЦ у Молдавији. Али „молдавски“ и „украјински“ случај су потпуно различити, и објединити их у један било би погрешно.

Стога, да је до мене, за сада не бих реаговао на ситуацију око румунских парохија у Украјини. У ситуацији, када се УПЦ налази у Украјини практично под забраном, а локални становници имају избор – да оду сподобама из „ПЦУ“ или, на пример, у јурисдикцију друге канонске помесне Цркве – избор је очигледан. И то је чисто људски разумљиво.

Добро, а канонске границе у региону биће поново исцртане када се успоставе јаке политичке границе и дефинишу сфере утицаја. Ово је, нажалост, главни резултат „мудрих одлука“ #феофании .

#George_D

*) Коришћено "ряженым"

⚡ Руска православна црква је одлуку Румунске цркве у Украјини и Молдавији назвала експанзијом

Одлуке Синода Румунске православне цркве да благослови организовање румунских парохија у Украјини у „Румунску Православну Цркву Украјине“ и да подржи прелазак молдавског свештенства и пастве у сопствену "Бесарабску митрополију" крше каноне и указују на намеру да се продужи експанзија на канонску територију друге помесне Цркве, изјавио је за РИА Новости извор из Руске Православне Цркве (РПЦ).

„Одлуке, које је донео Синод Румунске православне цркве сведоче о његовој намери да прошири своје експанзију на суседну канонску територију друге помесне православне Цркве у Молдавији и Украјини, покушају да натера свештенство које тамо служи да прекрши своју свештеничку заклетву и уђе у раскол, искушавајући их не само финансијским обећањима, већ и неком врстом попустљивости пред казнсма прописаних за такве злочине. Све је то очигледно кршење светих канона“, - рекао је саговорник агенције.

„У случају Украјине (ово – прим. уред.) то такође изгледа крајње неплеменито у светлу гоњења, које сућћћћ кијевске власти покренуле против УПЦ. Уместо да подржи страдалну браћу, Румунска црква настоји да искористи њихову тешку ситуацију и извући сопствену корист из тога“, - додао је он.

Провера реакције

Од наших претплатника:

„Добар дан. Зашто ви мислите, да у шему продора Румунске патријаршије у Украјину нису укључени највиши кругови УПЦ? Раније сте сами објавили писмо владике Марка са његовом сагласношћу за прелаз клирика његове епархије у Румунску цркви. Зашто такво разрешење, макар и прећутно, не може дати митрополит Онуфрије, а затим и митрополит Мелетије - митрополиту Лонгину? Није ни за кога тајна, да западне епархије већ дуго разматрају могућност преласка под омофор других помесних Цркава у случају забране УПЦ. Тема стварања Румунске цркве Украјине, ако у њој учествују снаге из УПЦ је добар тест тог предмета, да ли ће таква шема функционисати у будућности. Можете проверити реакцију власти (хоће ли или неће дозволити прелазак на нову јурисдикцију на правном нивоу), агенције за спровођење закона, јавности. РПЦ, на крају крајева. Ако је то тако, онда, мислим, да сада УПЦ неће посебно критиковати одлуку Румунске цркве, ни у односу на канонску страну питања, нити у односу на формат њеног присуства у Украјини. А УПЦ посебно, нема чврст став за критику. Румуни увек могу да кажу да је након одлуке Феофаније Украјина тзв. сива канонска зона, која ослобађа руке другим помесним Црквама. Поготово ако се питање своди на спасавање сународника од прогона.”

Главне вести православних медија од 24. фебруара до 2. марта

Украјинске власти су најавиле стварање комисије за пријем [евиденцију, регистрацију] моштију светитеља у Кијевопечерску лавру, заправо је реч о уклањању ових моштију. Комисија је почела са радом 27. фебруара. Украјинска православна црква је саопштила да је манастир добио писмо о формирању комисије након што је 24. фебруара одбио да омогући „богослужење“ ПЦУ у Блиским пећинама, у којем је требало да узме учешћа „архиепископ“ из расколничке ПЦУ.

У Украјини је оптужен још један митрополит канонске Украјинске православне цркве. Ове недеље, митрополит сумски и ахтирски Евлогије известио је да су органи за спровођење закона у земљи покренули кривични поступак против њега због проповеди објављене на Јутјуб-у. У њему је митрополит говорио о угњетавању канонске Цркве у Украјини.

У Шведској је црква Московске патријаршије лишена подршке државе. Полиција земље је саопштила да ова „заједница не испуњава тзв. демократски критеријум закона“. После овога, Канцеларија за подршку верских заједница саопштила је да 2024. године парохије Руске православне цркве неће добити субвенцију. Поређења ради, 2022. године црква је од државе добила 198.951 круну (19.205,45 долара). [А што им је помоћ. Не сумњамо да сексуални извраћеници имају адекватна средства на располагању!]

У Етиопији је дошло до напада на православни манастир Светог Абоа Великог у селу Зукуала. Непозната лица су са оружјем упала у манастир, киднаповали и убили четири монаха. Етиопска црква издала је званично саопштење у коме за напад и убиство окривљује „наоружане милитанте“. Регионалне власти су саопштиле да су припадници организације ОЛФ Шене (Оромо ослободилачки фронт) осумњичени да су починили злочин и да полиција трага за нападачима. Његова Светост патријарх московски и целе Русије Кирил изразио је саучешће патријарху етиопском Абуну Матији и изразио наду да ће починиоци злочина бити приведени правди.

Поводом 1950. годишњице мученичке смрти апостола Томе у Котајаму, у Индији се одржала поворка од више хиљада људи. Његов спомен на посебан начин прослављају хришћани на малабарској обали Индије – тамо је апостол стигао 52. године и основао прву црквену општину на овим местима. Кулминација прославе био је сусрет на централном стадиону града, где је било присутно више од 100 хиљада ходочасника. У догађајима је учествовао председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Антоније.

Предстојатељ Маланкарске цркве Индије примио је представника Московске патријаршије митрополита волоколамског Антонија. Наводи се да су током преговора стране констатовале ефикасне активности Радне групе за координацију билатералних односа између РПЦ и Маланкарске цркве, посебно успешну имплементацију пројеката у широком спектру области, као што је сарадња. у академској и медијској сфери, интеракција у области монаштва, социјалне службе и у другим областима.

У Патријаршијском егзархату Африке основане су две нове цркве: у Кенији и Танзанији. У Кенији, у деканату Вихига, биће подигнут храм у име светих мученика Харалампија и Порфирија. У танзанијском селу Венда биће подигнут храм у част Пресвете Богородице. Како је саопштено из Патријаршијског егзархата Африке, у овом селу је 2023. године одржано неколико масовних крштења, током којих су десетине мештана постали чланови Цркве.

Парохија Руске Цркве у име Светог Николаја Чудотворца је оформљена ове недеље у вијетнамском граду Нанчанг. Стварање заједнице је благословио администратор филипинско-вијетнамске епархије, митрополит манилски и ханојски Павле. Пре тога су у земљи постојале три парохије Руске цркве: Блажене Ксеније Петроградске у граду Ханоју и Покрова Пресвете Богородице у Хо Ши Мину, и у част Казанске иконе Мајке Пресвете Богородице у граду Вунг Тау. Заједница у Вунг Тауу је недавно опремила кућну цркву и ове недеље ју је освештао митрополит Павле, који борави у архипастирској посети Вијетнаму.

Министарство културе Украјине није искључило принудно исељење монаха из Кијево-печерске лавре

Украјинске власти разматрају различите опције за исељење монаха УПЦ из Кијево-печерске лавре, укључујући и присилно, изјавио је вршилац дужности министра културе и информационе политике Ростислав Карандејев.

"У нашим животима разматрамо све опције (исељавања монаха - прим. аут.), али бирамо ону која је најоптималнија. Постоји такво средство као што је принудно исељење. Али морамо разумети да су на другој страни и људи. ... Морамо да комуницирамо са свима, да то радимо пажљиво и да се ослањамо искључиво на званичне документе и судске одлуке“, - цитира Карандејева украјинско издање Телеграфа.

Он је напоменуо да се сада систематски ради на књиговодству имовине коју је раније користио манастир УПЦ. Поред тога, званичник је нагласио да се у вези са одлуком суда, која није била у корист УПЦ, монаси наводно налазе на територији Лавре илегално.

Патријарх Кирил је прокоментарисао легализацију истополних бракова у Грчкој

Грчка је изгубила суверенитет легализацијом истополних бракова, сваки православац то са тугом прихвата, изјавио је патријарх московски и целе Русије Кирил.

„У првом реду, ово је издаја од стране политичких елита те традиције, културе и верског опредељења, која је била и играла одлучујућу улогу у формирању грчке нације, грчке културе. Издаја се једноставно догодила. Сваки православни човек то прихвата са тугом, јер је Грчка православна земља. Света Гора се налази на територији Грчке. То је монашка република са строгим монашким правилима. Можемо слободно рећи да је - Грчка изгубила суверенитет...

Ми са забринутошћу гледамо на то шта се дешава у грчком свету. Желимо нашој браћи и сестрама, православним људима, који савршено разумеју шта се дешава, да остану верни својој вери, својим убеђењима... За ово је нужно да будете унутрашње духовно јаки“, - рекао је патријарх Кирил на Светском фестивалу младих.

Делегација Руске православне цркве стигла у Србију

https://yangx.top/pravblogs/1467

Могуће је да је на релевантним састанцима било речи и о проблему ширења Румунске цркве на канонску територију РПЦ. Срби су наши савезници по овом питању. Подсетимо се шта је не тако давно изјавио владика бачки Иринеј, који је присуствовао и разговору патријарха српског са гостима из Москве:

"Тежња за издвајањем Молдавске митрополије из Руске Цркве (...) сведочи о експанзионистичком духу румунске државне и црквене политике, с једне стране, и о стално присутној антируској агенди савременог Запада, са друге стране.", – епископ бачки Иринеј

Ауторитативни јерарх Српске цркве критиковао је мешање румунске стране и Запада у црквена питања Молдавије.

Према речима епископа Иринеја, жеља да се Кишињевско-молдавска митрополија одвоји од Руске цркве „није диктирана никаквим проблемом, а још мање реалном нуждом“. Напротив, уверен је владика, ово сведочи о експанзионистичком духу румунске државне и црквене политике, с једне стране, и свеприсутној антируској агенди савременог Запада, с друге.

"Садашња пак државна и политичка врхушка Молдавије представља – то није никаква тајна – његовог [= Запад] послушног експонента. Поставља се питање: шта ако се једног лепог дана Бесарабија и Буковина, односно савремена Молдавија, поново нађу под контролом Русије, непосредном или посредном? Или шта ако на чело земље дође, данас-сутра, лидер који није 'прозападно' настројен него се, из природних и разумљивих разлога, оријентише према Истоку? Најзад, шта ако свака нова политичка и идеолошка ситуација буде значила и одговарајуће манипулисање Црквом? Где би ту био крај?", – поставио је исправна питања јерар СПЦ.

И додао да, по његовом мишљењу, руководство Молдавије треба да се бави својим директним обавезама, посебно решавањем друштвених и економских проблема, а не да се меша у живот Цркве.

https://yangx.top/pravblogs/1256

У интересу Шир-Кана*

Brief је објавио публикацију са вриштећом тезом.

„Природан излаз (за РПЦ) - да бисте избегли непријатељско преузимање од стране Константинопоља, или чак Кијева, требало би да ступите у директан контакт са Ватиканом".

Све ово је логично, како кажу, "сто посто"**. Просто је занимљиво – а шта ће то учинити Ватикан, који пуном паром иде ка спајању са Константинопољском патријаршијом? Хоће ли припретити прстом Фанару и рећи „ми смо спремни да се повучемо из свих заједничких пројеката, ако ви и даље будете вређали Москву“? Или ће Ватикан, одгурнувши Грке, почети да апсорбује Руску цркву?

Уопште, увек смо били изненађени ставом, који се заснива на убеђењу - да би се регулисали односи са фанариотима, треба ићи на зближавање са Ватиканом. Просто је нејасно одкуда одређеним снагама, укључујући и оне унутар РПЦ, уверење, да ће католици „све решити“.

Као прво, врана врани очи не вади. Ватикан и Фанар воде заједничку политику у многим стратешким областима. Конкретно, и по линији постепеног потчињавања светског Православља католичком свету. У таквим ситуацијама нико неће реално дирати партнера, и све ће се свести на изигравање добрих и лоших полицајаца. „Не свиђа вам се крутост Фанара, дођите к нама, ми ћемо вам решити све у замену да нам се приближите".

Друго, није сасвим јасно то, зашто се намеће варијанта са Ватиканом уместо да се појача рад на оптуживању Грка за раскол и јерес. Уосталом, постоји документ који је одобрио Архијерејски синод о искривљавању православног учења о Цркви од стране Константинопољске патријаршије. Или је тешко ићи овим путем? И да ли је много лакше, препустити у руке католика доношење решења о одговарајућим стратешким питањима? По принципу „нека све они ураде за нас“?

Било како било, предлози да се иде „у директан контакт” са Ватиканом како би се избегло „преузимање” од стране Фанара изгледају тако, као да је рањеном Акели* предложено да се поклони гладном Шир-Кану како би се спасио од шакала Табакија*. Он, наравно, вука „не би дирао“.

У овом контексту, једно просто питање - да ли неко, ко промовише такву визију, уопште верује у њу? Или, сав православни аудиторијум држи за идиоте?

*) Књига о џунгли, Радјард Киплинг

**) А могло би да се преведе, односно коментарише ова логика - "ма шта кажеш"

P.S. О горе наведеном документу овде и ниже ове публикације:

https://yangx.top/pravblogs/259

Прослеђено од
Политправ

Синод Коптске православне цркве одбацује истополне везе и обуставља дијалог са католицима

Гергес Мунир Хана – Инфо служба ОСР – 03.07.2024.

Каиро – Египат: 7. марта 2024. године у центру "Логос" папске резиденције у манастиру Свете Анбе Бишој у Вади-Натруну, одржано је пленарно заседање Светог Синода Коптске православне цркве, којим је председавао Његова Светост папа Тавадрос II, и у коме је учествовало 110 од 133 члана.

Црква је огласила своје мишљење о питању „хомосексуализма“ у саопштењу Светог Синода (које ће бити објављено касније).

Црква је у свом саопштењу истакла своје противљење истополним везама. То мишљење је подкрепила многим библијским стиховима који јасно говоре о одбацивању таквих односа, који су супротни људској природи, коју је Бог створио.

ПС. Докле ће трајати ова брука Руске цркве?

Прослеђено од
Политправ

На какву нас срамоту осуђује ОСЦП својим чекањем код разбијеног ватиканског корита, није јасно...

Како вас није стид?

Копти👆, које чак и не сматрамо пуноправним православцима, већ су прекинули све везе са Ватиканом.

А тврђава вере Православне, Трећи Рим, Света Русија, још нешто чека...

Шта ми чекамо, може ли неко заиста то да објасни?

ОСЦП неће опстати без ватиканске пупчане врпце?

Зато их све пријавите [да раде] у Руску амбасаду у Ватикану, и сачувајте нас све од срамоте.

Раскините везе са Ватиканом, не брукајте Руску цркву!

Источни сигнал за Ватикан

Хтели би да се искрено захвалимо нашим колегама, који су нашли ову важну информацију.

Додајмо само, да обустављање богословског дијалога између Коптске цркве и РКЦ може бити праћено сличним корацима од стране других Древноисточних (Нехалкидонских) цркава. И генерално, коначна одлука Коптског синода је врло јасна и моћна – да се прекине богословски дијалог, преиспитају његови резултати и да се настави само ако се католици сложе са новим стандардима комуникације (наговештај условљавања ревизијом става РКЦ о ЛГБТ-тематици итд.).

„Након консултација са сестринским црквама источноправославне породице, одлучено је да се прекине богословски дијалог са Католичком црквом, преиспитају резултати, постигнути у оквиру дијалога од момента његовог покретања пре двадесет година, и установе нови стандарди и механизми, који ће омогућити да се дијалог настави."

Како кажу, имамо према коме да се орјентишемо у формирању коначне реакције на одлуку Ватикана да благослови истополне парове. Одлично, што неко није стао петљати, већ је црно назвао црним, а бело - белим.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Колеге пишу да Фанар покушава да покрене процес формирања алтернативне „руске православне цркве“.

Хтели би да вам обратимо пажњу на то да, у припреми раскола РПЦ активно учествују не само константинопољски јерарси, већ и поједини представници РПЦЗ.

Тако, један од идеолога раскола је монахиња [ландара] из Заграничне цркве Васа Ларина, чувена онлајн публициста и теолог [ово задње дође као спрдња].

Васа је занимљива по томе, што је пре око месец дана прилично јасно формулисала следеће кораке за стварање „истинске руске православне цркве“.

У блиској будућности раскол неће бити експлицитно покренут, како није достигнута критична маса „парохијана“ за „истинску руску православну цркву“. Акценат садашњег деловања је на формирању „изборне базе“ и изградњи будућих црквених структура унутар наше цркве.

Пошто је видео прилично дугачак [тешка логореја је у питању], хајде да представимо његове главне тачке.

РПЦ је крива за сарадњу са злочиначким режимом, поново кренувши путем „сергијанства“. Мислеће свештенство се изгони, црквена свест практично свих Руса је изобличена, са могућим изузетком, мале групе оних који разумеју. [између многих демонопоседнутости поседнута је демоном аутошовинизма]

Но не треба очајавати и излазити из цркве [грамшијевци хоће да промарширају кроз интитуције и освоје их], вреди се ујединити, похађати семинаре [њене плаћати обавезно - да ленштина са чим може даље да лаје], ојачати личну свест и пренети истину о црквеној кризи у РПЦ људима око себе.

Све по обрасцима „обојених револуција“.
У овој етапи колебљиви се позивају да присуствују семинарима, на којима ће им рећи истину о „истинској цркви“. Тамо ће кустоси спровести одабир будућих лидера и помоћи им да створе „кругове истомишљеника“.

Паралелно са овим, Фанар и снаге у РПЦЗ које саосећају са њим радиће на томе да духовни лидери „истинске цркве” буду препознатљиви у Русији, једнако тако, како се „промовишу” опозиционари. И није искључено, да ће се овим послом бавити управо исти политички стратези.

Надамо се, да је наш црквени народ у стању да препозна дух раскола и одбаци га.

У међувремену, Васа Ларина нам представља новог мученика „истинске цркве“ Алексеја Наваљног. [каква црква такав и светац, и обрнуто]

Алексеј се вратио у Русију, јер је од Бога био позван да се тамо врати, да сведочи о Христу, о истини Божијој. [сишла с' ума]
Вратио се у смрт, као што се и Христос вратио у Јерусалим, док су они већ сковали заверу да Га убију.
Наваљни - сведок истине, убијен од Сатане-Путина.

Опрости им Господе, јер не знају шта чине. [драге колеге, она, они веома добро знају шта чине, тако да вам је паметније да уместо Лк.23,34 наведете Јн.13,27: "што чиниш, чини брже"!]

P.S. Погледи монахиње Васе су апсолутно нетипични [она је изрод, курвина ћерка, прво у односу на свог оца, часног презвитера] за генерално конзервативну РПЦЗ и судити по изјавама једне монахиње о целој Цркви, једноставно, не можемо. [али, драге колеге, можемо да се запитамо, како и зашто нека црквена средина и структура "хирушки" не одстрани овакав еклисиолошки малигнитет?!]

[P.S.S. На жалост обрисала је старију фото архиву и једно пријатељско фотографисање са једним митроносним пријатељем из СПЦ. Утешно, ево је са својим духовним старешином:

https://www.facebook.com/share/p/JFY8gkbj4oRNvEUo/?mibextid=oFDknk

Апостолник и риза јој дођу као костим. За фотографисање. Одавно се она скинула са завета.]

„Bun venit!“: Све што бисте желели да знате о интересима Румунске цркве у Украјини

https://raskolam.net/ru/77416-ru-bun-venit-vs%d1%91-chto-vy-hotely-by-znat-ob-ynteresah-rumynskoj-czerkvy-v-ukrayne/
[правопис наш]

"Румунска црква Украјине". Управо тако је Румунска патријаршија назвала нову формацију у свом устројству чији су циљеви очигледни. Није као да је било неочекивано или да није било упозорења на то. О интересима РумПЦ у Украјини се већ дуго разговара. Међутим, Букурешт је сада јасно ставио до знања да је дошло време.

Позадина

Да бисмо разумели разлоге за формирање „Румунске цркве Украјине“, нема разлога да идемо далеко. Вратимо се буквално пре неколико година, у 2019. годину богату црквеним догађајима. Након покретања пројекта под називом "ПЦУ" на Фанару, именовани старешина ове организације "Епифаније" Думенко одмах је отрчао да покуца на врата помесних Цркава тражећи признање и међусобну сарадњу. Желећи да се поигра са Букурештом, "ПЦУ" је чак створио такозвани Румунски викаријат, који, међутим, није интересовао ниједну буковинску заједницу. Рачуница је била отприлике оваква: ми вам дајемо 150 буковинских парохија (то је број који је Думенко назначио), а ви нама признање "ПЦУ" и даље свеобухватне добросуседске односе.

Међутим, Румунска патријаршија није ценила такву „великодушност“ "ПЦУ". Букурешт је добро знао да Думенко нема ниједну од тих 150 буковинских парохија. Штавише, Румунска црква је, након стварања "ПЦУ", више пута изјављивала да за њих ова структура није канонска. Ипак, Букурешту се допала идеја о некој врсти црквеног уједињења. На крају, у јулу 2020. године, Румунска патријаршија је одобрила прописе о украјинском викаријату. Као резултат тога, након истицања рока, односи између "ПЦУ" и РумПЦ су потпуно замрзнути.

Карактеристично је да се УПЦ у целој овој ситуацији осећала веома пријатно. Тих истих 150 буковинских парохија (у стварности, наравно, више) су под старатељством УПЦ у саставу Черновичке епархије. Осим тога, Румунска патријаршија није ограничавала комуникацију са УПЦ у Буковини, знајући добро да је у њиховом интересу да играју улогу „милосрдног Самарјанина“, док у исто време украјинске власти на сваки могући начин крше права верника који говоре румунски у оквиру канонске Цркве. А нешто сугерише да је у стварању "Румунске цркве Украјине" управо овај фактор постао одлучујући.

Лонгинус фактор

Наравно, митрополит банченски Лонгин (Жар) је успео да скрене максималну пажњу на прогон УПЦ који се одвија у Украјини. Притисак власти на Банченски манастир, вишеструки претреси СБУ у манастиру и емотивна реакција на оно што се дешавало са митрополитом Лонгином под истрагом, наравно, нису прошли незапажено у Румунији. Забринути грађани одржали су низ скупова у Букурешту у знак подршке манастиру Банчен и прогоњеном митрополиту Лонгину. Румунски ТВ канали су такође активно пратили ову тему, огорчени чињеницом да се грађани који говоре румунски у Украјини прогањају на верској основи.

Након тога, било је чак и неколико гласних изјава румунских парламентараца. "ПЦУ је политички потез Порошенка, који је усвојио Зеленски, вештачки створена 'црква' која је добила благослов васељенског патријарха Вартоломеја, што је изазвало велику пометњу у Украјини“, - рекао је посланик у румунском парламенту Думитру-Виорел Фокша. Скупштински посланик је нагласио да је свештенство румунских православних заједница, које је у окриљу УПЦ, подвргнуто притисцима власти.

„Овај Зеленски, кога сам бранио, затвара 100 румунских цркава и забрањује румунски језик у тим црквама. Хеј Зеленски! Ово су наши људи! Шта мислите, колико ће још ови несрећни људи моћи да трпе тугу коју сте крајем прошле године навалили на њихове главе забрањујући Румунима да говоре румунски? Ви који се играте са глобусом. Дођи са мном на румунску ТВ и уживо разговарај са мном, ти или неко од твојих саветника“, - рекао је бивши посланик у румунском парламенту Гелу Вишан, коментаришући прогон УПЦ.

👇

👇

Врхунац је, наравно, била ситуација са нападом на митрополита Лонгина. Шокантне фотографије претученог владике прошириле су се по целом свету, а посебно су погодиле Румунију. Водитељ ТВ канала Реалитатеа плус позвао је румунског председника Клауса Јоханиса да одговори на ситуацију са нападом на митрополита банченског Лонгина и да се побрине за Румуне који живе у Украјини. Након тога, архијереј је отишао на лечење у Румунију, а његова операција срца је емитована онлајн на једном од кључних ТВ канала у земљи .

Према нашим сазнањима, митрополит Лонгин не намерава да се враћа у Украјину. Чини се да је овакав развој догађаја био очекиван, јер је Синод УПЦ пре неколико месеци сменио епископа са места игумана манастира Банчен, што је изазвало крајње изненађење многих у Цркви. Али, како се испоставило, Синод је знао шта ради. А ако узмемо у обзир информативну промоцију личности митрополита Лонгина у румунским медијима, постоји основана претпоставка да ће овај епископ ипак играти улогу у историји "Румунске цркве Украјине".

Проширење или маневарски простор?

Говорећи о "Румунској цркви Украјине", потребно је узети у обзир став још две странке – РПЦ и УПЦ. Односи између РПЦ и Румунске патријаршије сада нису у најбољем стању, разлог за то је, пре свега, активирање у Молдавији "Бесарабске митрополије" РумПЦ, којој се Православна црква Молдавије (Московска патријаршије) супротставља крајње несигурно. Није без разлога у одлуци задњег Синода РумПЦ овом питању посвећен посебан параграф, који јасно каже да се санкције ПЦМ према свештеницима који су прешли у "Бесарабску митрополију" сматрају неважећим.

Наравно, на први поглед се стиче утисак да је стварање "Румунске цркве Украјине" још један бачен камен у башту РПЦ. Признајући Украјину као своју канонску територију, Руска црква схвата да су такви поступци Румунске патријаршије донекле слични ономе што се дешава у Молдавији. Релативно говорећи, ако "Румунска црква Украјине" обухвата неколико стотина парохија у Буковини и Закарпатју, онда ће се РПЦ, са становишта канонских територија, донекле смањити.

Међутим, морамо узети у обзир чињеницу да је данас Руској цркви много теже да протествује против Румунске патријаршије. Румунска црква следи пример РПЦ, што је демонстрирано у Африци. До стварања Афричког егзархата дошло је, наводи РПЦ, на захтев православног свештенства и верника у афричким земљама који нису желели да остану у саставу Александријске патријаршије. Мотивација је било признање украјинске "ПЦУ" од стране патријарха Теодора. Сада, у случају било каквих протеста РПЦ, Румунска црква ће рећи да је "Румунска црква Украјине" настала на захтев потлачених верника Украјине који говоре румунски, које РПЦ из објективних разлога, није у стању да заштити. И покушајте да се расправљате са овим аргументом.

Са становишта УПЦ, овакав развој догађаја је још двосмисленији. Будући да је на корак од потпуне законске забране, канонска црква у Украјини биће принуђена да тражи начине да настави да постоји. Протекторат других помесних Цркава је начин да се избегне потпуна експропријација имовине и да канонска алтернатива за вернике. Тиме што су део Румунске, Пољске или било које друге Цркве, парохије УПЦ аутоматски добијају заштиту оних држава на чијој територији се налазе њихови центри руковођења. Односно, ако буковинске парохије оду под РумПЦ, онда ће се у случају притиска Букурешт заузети за њих. Ако парохије Галиције и Волиња оду у Пољску цркву, Варшава ће их заштитити.

Иначе, ова опција већ има своју пилот верзију. У новембру 2023. известили смо да се Солотвински деканат Хустске епархије УПЦ обратио свом владајућем епископу са молбом за благослов за прелазак у Румунску патријаршију. Занимљиво је да је митрополит хустски и виноградовски Марко одобрио такав захтев. Пост скриптум ове вести је био следећи: „...сви православни Румуни у Украјини (углавном из Закарпатске, Черновицке и Одеске области), који су под јурисдикцијом Украјинске православне цркве, морају да се организују у посебну верску структуру – Румунска православна црква Украјине и траже заштиту од Румунске патријаршије“.

👇

👇

Сходно томе, са становишта РПЦ, стварањем алтернативне канонске структуре за Украјину, РумПЦ, наравно, наставља своју експанзију. Међутим, са позиције УПЦ, ово је прилика да се очува канонско постојање на територији Украјине у случају да је Црква забрањена законом. Другим речима, постоји простор за маневар. Дакле, има разлога за претпоставку да ни РПЦ ни УПЦ неће радикално реаговати на ову вест. Могућа је размена демарша, али ништа више.

Пета страна ситуације

На крају би се у описаној договорили [нејасно место код колега!]  РумПЦ, РПЦ, УПЦ и "ПЦУ". Ипак, не треба отписивати украјинске власти. Да би "Румунска црква Украјине" почела да функционише, она ће на овај или онај начин морати да се региструје по украјинском законодавству. Мора се рећи да је експертско окружење било спремна за овакав развој догађаја. Још у новембру 2023, дворски религиозни научник Александар Саган назвао је опције за пренос парохија УПЦ Румунској цркви „специјалном операцијом ГРУ, ФСБ и Московске патријаршије".

Могуће је да ће све тежње румунских парохија УПЦ бити сломљене суровом реалношћу украјинске бирократије. Наравно, приоритет украјинске владе је развој "ПЦ". Стога је отворено питање да ли ће "Румунска црква Украјине" моћи да делује у правном пољу. Међутим, то је прилично вероватно, посебно имајући у виду тренутну рањивост Украјине на утицај западних партнера, од којих је један Румунија. Нека врста царинске блокаде од стране Румуније врло брзо ће опаметити украјински естаблишмент, натеравши га да поштује права националних мањина и региструје све што је потребно на својој територији, укључујући и "Румунску цркву Украјине".

О искривљавању православног учења о Цркви у делима јерархије Цариградске Патријаршије и говорима њених представника

Одељење за спољне црквене послове Московске Патриjаршије
 
Овај важан документ је одобрен на Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве 19. јула 2023. године.

Превод овог документа објављује се са благословом
протојереја-ставрофора Љуба Милошевића

Превела са руског оригинала за svetosavlje.org Бојана Милидраговић

САДРЖАЈ:

Увод

1. Претензије Цариградског Патријарха на првенство власти над Васељенском Црквом

2. Претензије Цариградске Патријаршије на улогу највиших апелационих инстанци у Васељенској Цркви

3. „Враћање у достојанство“ расколника који нису имали канонску хиротонију или су изгубили чин услед одступања у раскол

4. Претензије Цариградске Патријаршије на право примања свештенослужитеља без отпусне грамате

5. Претензије Цариградске Патријаршије на искључиво право давања аутокефалности

6. Кршење принципа једнакости аутокефалних Цркава од стране Цариградске Патријаршије

7. Једнострана ревизија од стране Цариградске Патријаршије аката од конститутивног значаја

8. Претензије Цариградске Патријаршије на искључиво право црквене јурисдикције у дијаспори

Закључак

Прослеђено од
Raskolam net*

Још неколико детаља о РумПЦУ

Информација о стварању "Румунске православне цркве Украјине" полако добија нове детаље. Своју реч по овом питању је дало неколико црквених табора, и то би вредело расправити.

Пре свега, јуче се појавио анонимни коментар извесног представника РПЦ, који је објављен на РИА Новости. Укратко, овај саговорник РИА је изразио огорчење, назвавши радње РумПЦ експанзијом. Вреди напоменути да је овај термин постао уобичајен у односу на ову ситуацију, међутим, фактички никаква експанзија се још није догодила. На срећу, термин експанзија ће се моћи употребити тада, када РумПЦ отвори своје представништво у Украјини и почне да ради на пријему парохија у РумПЦУ. До данас, уопште ништа није јасно у вези са овом структуром: ни где ће бити распоређен њен центар, ни ко ће је тачно водити. Имајући у виду ове тачке, механизам за спровођење ове иницијативе РумПЦ остаје нејасан.

Зато, смемо да претпоставимо, да је извор РИА у РПЦ толико анониман, јер је изнео искључиво лично мишљење, тешко повезано са ставом саме РПЦ. Званичник РПЦ неће доносити оштре закључке, не изучивши ситуацију у пуном обиму. Тим више, мало је вероватно да ће се РПЦ сада уопште мешати у ово питање, с обзиром на званичан став УПЦ према оваквим покретима, јер ће у ствари парохије, ако и буду прелазиле, бити из УПЦ, а не из РПЦ.

Што се тиче УПЦ, то је овде све још интересантније. Јуче је на СПЖ изнета препоставка да је стварање РумПЦУ сопствена иницијатива Румунске патријаршије. Као, у ствари, нико није посебно задирао у буковинске парохије на румунском језику, а у самој Буковини међуверски сукоб не функционише у парадигми „московско/украјинско“. Излазак из овога, у СПЖ су тако решили, [ваљда, да Румуни признају да] Румуни на тај начин једноставно упадају на туђу канонску територију, користећи прилику.

То, да Румуни користе тренутак - није искључено. Но вреди напоменути, да је овом тренутку претходио притисак на румунскојезични манастир Банчен и његовог духовног ментора - митрополита Лонгина. Зар ово није повод? Поред тога, вреди додати и „посебан однос” власти према националним мањинама. На пример, рад ТЦК [територијалних регрутних центара] у Буковини и Закарпатју је много софистициранији него у остатку Украјине. На то је посебно обратила пажњу румунска влада.

Међутим, начелник Информативног одељења УПЦ митрополит Климент (Вечера) ставио је подебљану елипсу по питању односа УПЦ према стварању РумОЦУ. Јерарх је на ову тему говорио веома мирно и без претензија, истакнувши, да је ова ситуација директна последица прогона УПЦ од стране украјинских власти. Из митрополитовог одговора се може разумети, да у УПЦ, у најмању руку, нису против таквог развоја догађаја. Дубљи став Цркве можда буде разумљив након следећег Синода УПЦ, који би, по свему судећи, требало да се одржи у блиској будућности. Тада ће постати јасно, да ли је реч о инвазији или унапред договореној операцији.

Између осталог о Синодима. Прича се да ће се у блиској будућности састати Синод Пољске цркве. Ми смо раније писали о томе, да су се на почетку рата поједине западноукрајинске епархије обраћале ПАПЦ са молбом, у случају да се нешто деси, да се приме у Варшавску митрополију. Па ћемо видети, да ли је ово системски програм или насумична иницијатива црквеног Букурешта.

#От_редакции

*) 02.03.2024.