Залог јединства - чврст став на позицијама Православља

Са интересовањем смо читали материјал [на жалост недоступан, сем] који је објавио Аналитички центар свт. Василија Великог.

Дозволићемо себи да дамо процену сигнала, који су били назначени у чланку.

Прво, на шта треба обратити пажњу. Када је талас заплена храмова УПЦ захватио Украјину, посебно у западним регионима земље, пред верујућима су се појавила бројна питања. А шта тачно они штите? Зашто не желе да пређу у „УПЦ КП“ па онда у „ПЦУ“? Зашто не желе да постану чланови „украјинске патриотске цркве“ Противници УПЦ су ову невољност објашњавали „дејством руке Москве“, „ропским менталитетом“, „приврженишћу руском свету“ итд. Одговор од стране верника канонске Цркве (наглашавамо још једном – углавном у западним крајевима) је заправо била следећа формулација:
„ми не желимо да издамо веру наших дедова и прадедова".

Тиме је само питање повезаности УПЦ и РПЦ изнето ван заграда. Одмах да приметимо - то не говори о томе, да је за Украјинску православну цркву споредно или безначајно. Овде је важно обратити пажњу на други моменат. УПЦ - је разнородна, у њој се комбинују различите регионалне, менталне, историјске особености и карактеристике. И, ма колико то звучало банално, но обавезујућа основа, која држи сву ову разноликост у једном систему, управо је усредсређеност на очување праве вере.

С тим у вези, ако говоримо о УПЦ у целини, можемо смело претпоставити да ће важан фактор који ће утицати на процес даљег очувања или слабљења јединства са РПЦ, постати, посебно, питање њене привржености тзв. конзервативној агенди. Другим речима - ако у Московској патријаршији буду напредовале појаве и приступи, које оцрковљени верници сматрају одступањем од Православља, то ће се негативно одразити на однос УПЦ и РПЦ. Ако не, статус-кво ће се сачувати.

У овом контексту, како нам се чини, своју улогу могу да играју два фактора.

Први - интензивирање односа између РПЦ и Ватикана. За верујуће у Украјини - ово је веома болна тема, с обзиром на историјске аспекте, улогу грко-католика у нападу на позиције УПЦ, као и католичко (уз директну подршку представника РПЦ) напредовање на исток Украјине.

Поврх овог слојевитог је и уверење „конзервативног дела“ УПЦ у то да Ватикан већ дуго промовише агенду и систем вредности који је далеко од хришћанства. Углавном из овог разлога састанак у Хавани и његови резултати изазвали су велико разочарење у поменутој средини. Дошло је чак до непомињања патријарха. Слава Богу, да је временом овај моменат регулисан, међутим било какво обнављање активности дуж линије МП-РКЦ могло би поново изазвати ферментацију расположења. У првом реду, реч је о могућем сценарију доласка римског папе у Русију.

Други фактор - промоција либералног схватања православља у масама. Треба признати, да је ситуација са „брисањем лжице [кашичица за причешћивање]”, „спасењем ван храмова” итд. изазвало извесно неразумевање међу верницима УПЦ. Као и претерано радикална одбрана одговарајућих ставова појединих представника РПЦ.

Међутим у свему томе, највероватније, нема неког сврсисходног нагињања ка либералним настројењима, већ комбинације неких објективних и субјективних разлога. А такође и нека „опуштеност“ у комуникацији и избор не сасвим успешног формата за преношење своје позиције. Због тога нам се чини, да се напетост која је настала може брзо и потпуно отклонити формирањем исправних и разумљивих сигнала за циљну публику.

1/2 👇

2/2 👆 Да резимирамо:

1) Међу верујућим УПЦ коегзистирају различите идеје и приступи (ово се односи на политичке, идеолошке, културне и друге аспекте). Притом, лепак за целу ову структуру често разновекторских мишљења је заједничка жеља да се сачува права вера.

2) Залог јединства РПЦ и УПЦ је заједнички чврст став на позицијама Православља. Свако одступање са овог положаја нашкодиће изгледима за одржавање овог јединства.

3) Неке од главних претњи таквом јединству су:
- клизање ка стратешкој унији са Ватиканом,
- кокетирање са либералном агендом,
- свеопште признање „ПЦУ“, што може да заведе одређени део „западноукрајинског“ крила УПЦ (међутим, за то је потребан и фактор обнове моћне државне подршке процесима вештачког спајања расколника и канонске Цркве).

4) Неопходно је не само говорити о јединству УПЦ и РПЦ, цртајући уместо „лепе и безбрижне“ стварности слике које се зову „све је било и биће у реду“, већ га и учврстити на сваки могући начин.

По нашем мишљењу, неопходно је обезбедити у оквиру УПЦ и РПЦ као јединствене Цркве постојану циркулацију идеја, информација, података, пројеката, иницијатива, као и људских/кадровских потенцијала. Међутим, како би то требало да се спроведе мора, наравно, бити препуштено нахођењу јерархије.

#Леонид_Воеводин
#Николай_Потера

[18. Мај 2020.]

Грчка је постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове

Грчки парламент је усвојио закон, којим се легализују истополни бракови и усвајање деце од стране истополних парова, преноси Блумберг.

Агенција напомиње да је ово прва православна земља која је одобрила такав законски пројект. Грчка црква је иступила против закона, назвавши га претњом традиционалној породици.

У парламенту од 300 места гласању су присуствовала 254 посланика. За усвајање закона било је 176 парламентараца, против - 76, са 2 уздржана.

Свети синод Грчке православне цркве издао је саопштење против легализације истополних бракова од стране грчке владе. Синод је подсетио да је „циљ хришћанског брака - стварање добре породице, подизање деце као плод љубави у Христу оба супружника и њихово увођење у живот Цркве“.

„Овај закон осуђује будућу децу да одрастају без оца и мајке у условима конфузије родитељских улога“, - наводи се у званичном саопштењу Синода.

Такође је посебно истакнуто да законодавне иницијативе државе „не лишавају Цркву слободе говора, не ослобађају је од обавезе информисања верујућих и не могу указивати Цркви, у чему се састоји грех“. Кључни став Грчке цркве је "Црква не доноси законе и није одговорна за законе. Али ако ћути, сноси тешку одговорност и укида себе."

Преседан је створен

Легализација истополних бракова у Грчкој постаће полазна тачка за промоцију и спровођење сличних иницијатива у другим православним земљама Европске уније. У првом реду, Бугарске, чије се руководство налази под озбиљним утицајем западних елита.

Такође треба очекивати укључивање релевантних тема у преговарачки процес са балканским државама у циљу интеграције у ЕУ (Србија, Црна Гора).

На крају крајева, створен је преседан и Брисел сада може мирно да користи формулацију: „Они су, у потпуно православној земљи, успели, можете и ви то".

Што се тиче Грчке цркве, она се нашла у тешкој ситуацији. Активна борба против нових реалности ризикује да конфесију изложи административним и финансијским ударима од стране државе. С друге стране, одбијање такве борбе ће озбиљно нарушити ауторитет Грчке цркве и изазвати унутрашње сукобе, пошто у њој има довољно принципијелних противника понирања Грчке у ЛГБТ-мочвару.

Истовремено, црквена Атина неће моћи да се ослони на моћну спољну помоћ. Налазећи се под утицајем Вашингтона Фанар „кривуда“ [се "изгубио", "повлачи"] по питању строге оцене легализације истополних бракова у Грчкој. Исти приступ треба очекивати и од руководства Александријске цркве.

У контексту овога, сценарио постепеног усвајања нових опредељења од стране грчког православља изгледа вероватан. Као што су признали и помирили се са легализацијом украјинских расколника, тако ће се десити и са ЛГБТ-темаматиком. Наравно, појединачни гласови протеста ће се чути, али они ни на који начин неће утицати на општи курс, који је преузело црквено руководство.

https://yangx.top/pravblogs/1414

Руска православна црква је коментарисала усвајање закона о истополним браковима у Грчкој

https://ria.ru/20240216/gretsiya-1927854008.html

Али исто се може па и мора рећи за Ватикан.

"Црква се не може бити грађена на ЛГБТ-идеологији, јер су ЛГБТ идеологија и Црква неспојиве. Цркве, које признају ЛГБТ-идеологију, благосиљају бракове, оне се од Цркава претварају у организације за заштиту права ЛГБТ-особа."

Прослеђено од
L&R - Право и религия

Прославимо блиставу победу геостратега у Мицотакисовој влади цитатом Константина Леонтјева, из 1888. године.

„Сада се грчка 'интелигенција' и даље држи патријарха, свог свештенства и не може директно да задире у манастире, заобилазећи турску (тако често, авај, спасавајућу за хришћанство) власт!

Ова интелигенција, самозадовољна у свом ситном европејству, држи се Цркве у Турској само зато што јој је она за сада упориште и згодан представник пред иноверним силама и иноплеменим утицајима...

И сам сам лично познавао такве људе међу образованим и веома утицајним Грцима који су 72-е године жарко желели црквени раскид не само са Бугарима, већ и са Русијом, и уложили све напоре да своје свештенство доведу до овог безумља. Свештенство, иако незадовољно Русима због њиховог еманципирања бугаризма, није себи дозволило такав неканонски корак. Неки од световних Грка су чак сањали да ће управо отцепљењем од словенства, створити нову, своју посебну оригиналну религију. Ово личи на њих!

Ово је, иначе, био господин Марули 72-е године, веома образован и способан човек, који је седео нешто касније на Бонској конференцији као представник строго догматског православља.

Године 72, у граду Сересу, у дому господина Конта, руског "ad honores" вицеконзула, рекао ми је ово:

— Какав губитак ми имамо од потпуног раскида са Русијом? Ја сам уверен, да је грчко племе, које је свету већ дало две велике религије – древнохеленску и православну – способно да створи и трећу, такође велику...

На то сам му одговорио овако:

— Да би се створила, како ви говорите, нова вера, треба и сами силно да верујете; нужно је имати дубоке мистичне импулсе и потребе. Али ја, баш те импулсе и потребе уопште не видим ни у вашем образованом сталежу, ни у народу, иако са њима овде живим у пријатељској комуникацији већ скоро десет година. У Русији има много више ових осећања у вишој друштвеној класи, него [што их има] у вас. Ми смо почели да се засићујемо рационализмом, а у вас је он тек почео да се развија. Одвајајући се од Русије, ви ћете само да разрушите своју Цркву, и свој народ ускоро гурнути у безбожје [атеизам]. Међу нама људи стварају секте под утицајем мистичних стремљења, али међу вама, осим чистог деисте Кајра, није било ниједног ове врсте.
 
Паметни Марули ме пажљиво погледа кроз своје златне наочаре и замишљено ућута. Две или три године касније (изгледа) послат је у Бон да разговара о „исхођењу Светог Духа“ и другим предметима."

Стиже одакле нисте очекивали

[ Колеге су овако коментарисале наше размишљање (означено је у њиховом тексту ниже доле):

Ово сада изгледа немогуће.
Јер је немогуће припремити посету папе Кијеву са безбедносне тачке гледишта без договора са Москвом. Да-да.
Тешко је поверовати, да ће Русија дати гаранције папиној служби безбедности, с обзиром да је председник Путин недавно рекао следеће:
„Они (Украјина) и цркву уништавају. Ово је, знате, сигуран знак тога, што се дешавало вековима. А то је повезано са односом између католичке цркве и православних." ]

https://yangx.top/Easternchurch/1714

У Кијев су сасвим спокојно долазили и долазе гости високог ранга – председници, премијери итд. Не мислимо да ће посета римског папе бити изузетак. Штавише, Москви свакако није потребна његова смрт или рањавање услед ракетног или било ког другог удара. Јер последице ће бити изузетно озбиљне.

И у светлу овога, понтифекс би требало да размисли о томе – да ли је вредно да се ова посета уопште учини? Уосталом, за оне који су сатерани у ћошак, не постоје никакве „црвене линије“. Зато шеф Ватикана може да „долети” из сасвим другог правца, а крив за то ће, као и увек, бити „Мордор”.

На основу тога, питање далеко превазилази границе гаранција које Руска Федерација може дати.

Прослеђено од
Иерей Георгий Максимов

Коментар данашње одлуке Синода Александријске цркве о „лишавању чина“ новог патријаршијског егзарха Африке, епископа зарајског Константина.

Забавна чињеница # 1:
15. јануара 1998. године Свети Синод Александријске православне цркве донео је одлуку о потпуној црквеној рехабилитацији свт. Нектарија Егинског. Текст одлуке:

„Дух Свети је просветлио окупљене чланове Светог Синода, Патријаршије Александрије и целе Африке, под руководством Петра VII, папе и патријарха Александријског и све Африке, више од једног века после изгона из Александријске Цркве светога Нектарија, великог учитеља и светог оца Православне Цркве, да донесе следећу одлуку: обраћајући пажњу на прибрајање оца Нектарија к лику светих од стране Цркве због његових невероватних чуда и признања од верског свести хришћана широм света, ми вапијемо за милост Господњу и овим ми враћамо [обнављамо] црквени чин Светоме Нектарију и одајемо му све дужне почасти и заслуге. Ми молимо Светог Нектарија да опрости нама недостојнима и нашим претходницима, браћи Александријског Престола, за противдејствовање и за све што је по људској слабости или грешци претрпео наш свети отац наш, епископ Пентапољски свети Нектарије“.

Занимљива чињеница # 2:
Први православни епископ Кенијац био је Георгије (Гатуна), један од хероја борбе за независност, којег су Енглези бацили у затвор на десет година. 30. новембра 1979. године, одлуком Александријске патријаршије епископ Георгије је био лишен чина. Осам година касније, 1987. године, је умро. А 1. новембра 2006. године Синод Александријске православне цркве је укинуо одлуку о његовом рашчињењу и свим наложеним забранама [санкцијама], постхумно „вративши успомену на блаженопочившег епископа Нитријског Георгија и отпевао трисвето у помен почившег архијереја, читајући акт о васпостављању који су потписали сви чланови синода“.

Генерално, није први пут да Александријска црква доноси одлуке које ће морати да поништи у будућности :-) И док још није била у расколу и доносила одлуке о сопственим клирицима, над којима је заиста имала власт. А ово, што се сада дешава, иначе, не може се назвати другачије него фарсом.

Коју, притом, ни они сами не схватају озбиљно. Патријарх Теодор је пре неки дан позвао једног од наших афричких клирика и предложио му да се врати назад. Овај наш клирик је у прошлости успешно завршио богословију у Александрији и лично је упознат са тамошњим патријархом. И тако га зову „отац“ и нуде да се врати у АПЦ у свом садашњем чину. Но занимљива нијанса у овоме је, да је овог клирика рукоположио митрополит Леонид. Којег је исти тај патријарх Теодор наводно лишио чина :-) али је у исто време спреман да призна хиротонију онога, који је тобоже „разчињен“ (наш клирик је одбио понуду).

Током својих путовања, више пута сам имао прилику да се незванично сретнем или дописујем са свештеницима АПЦ, па чак и са једним епископом. Они ме сви зову оцем и признају мој чин :-) Нико од њих ме не сматра разчињеним. Кога може да лиши чина само Црква која ми га је дала и којој сам канонски потчињен.

А чији је став изражен одлуком Светог Синода Руске православне цркве од 29. децембра 2022. године (журнал № 136):

„Узимајући у обзир чињенично ступање у раскол Патријарха Александријског Теодора (његово признање расколничке групе лица, која нису имала благодат свештенства и била су изопштена из Цркве, и евхаристијско општење са њима, подршка расколу унутар Украјинска Православна Црква), и на основу општеприхваћеног принципа, укорењеног у канонима и традицији, ненадлежности свештенства једне аутокефалне Цркве суду друге аутокефалне Цркве, размотрили смо одлуку Синода Александријске Патријаршије о „извргнућу из чина“ Патријарашког егзарха Африке митрополита Клинског Леонида као и све друге сличне одлуке које се односе на клирике Руске Православне Цркве, као оне које су без канонске снаге и важности".

Прослеђено од
Религия сегодная

Недеља свргнућа и суспензија
Догађаји и коментари

🔸 Синод Александријске патријаршије је разшчинио епископа Константина Островског, в.д. началника Егзархата РПЦ у Африци.

"Генерално, није први пут да Александријска црква доноси одлуке које ће морати да поништи у будућности :-) И док још није била у расколу и доносила одлуке о сопственим клирицима, над којима је заиста имала власт. А ово, што се сада дешава, иначе, не може се назвати другачије него фарсом."
- Иерей Георгий Максимов

"Чини се да може бити само један одговор: у Москви се надају да ће постићи договор са наследником патријарха Вартоломеја и не желе да продубљују раскол. Фанар неће преговарати ни са ким и, чини се, прилично је уверен, да Московска патријаршија неће ићи на све-или-ништа и да ће се пре или касније помирити са губитком Украјине и других њених канонских територија ван Руске Федерације."
- Со своей колокольни

"Прво митрополит Леонид, сада - в.д. егзарх.
Сачекајмо, они ће и до патријарха Кирила стићи (узгред, у нас нема сумње да ће се то десити)"
- Восточная Церковь

"Нису потврђене конспиролошке верзије* о томе, да је митрополит Леонид уклоњен у замену за нормализацију односа са Грцима и Ватиканом."
- Quo vadis

"Бескрајни процеси лишавања чина – као 'нова нормалност' у светском православљу"
- Чёрное и белое

*) Колеге су наивне. Уз то и ограничене у схватању ствари. Можда је у питању (духовна) аутокастрација?

[ Има још, али се нема кад приређивати]

Главне вести православних медија од 10. до 17. фебруара

Руска црква је ове недеље прославила празник Сретења Господњег. У Русији се овај дан обележава и као Дан православне омладине. Патријарх Кирил је служио празничну литургију у Саборном храму Христа Спаситеља и говорио на Свемосковском форуму православне омладине. Патријарх је у свом говору посебну пажњу посветио значају црквеног брака и подизања деце.

У Минску је дочекана  велика светиња - комадић појаса Пресвете Богородице. Дочек кивота је предводио митрополит мински и заславски Венијамин. У кивоту, који је постављен у Саборном храму Светог Духа, налази се честица Часног појаса Пресвете Богородице и честице моштију њених родитеља - праведних Јоакима и Ане. Реликвија је донета из Санкт Петербурга.

У Грчкој су ове недеље настављене расправе о легализацији истополних бракова. Масовни скуп против легализације бракова истополних парова и усвајања деце са њихове стране одржан је у недељу на централном атинском тргу Синтагма. У догађају је учествовало свештенство. Демонстранти су држали грчке заставе, иконе и крстове, као и постере.

Представници светогорских манастира, сабор светогорских игумана се изјаснио против легализације хомосексуалних бракова. У саопштењу светогораца, објављеном након састанка, наводи се да „законодавство, које настоји да заштити принцип једнакости кроз [одобравање праксе] истополне бракове, крши основне принципе људског постојања и убија могућност живота и нормалног развоја детета“. Гласање у грчком парламенту одржано је у петак. Одлуку је подржало 176 од 300 посланика у парламенту, а против је гласало 76. Законски пројект је дао пуна родитељска права брачним истополним партнерима са децом.

Митрополит Ханти-Мансијски и Сургутски Павел борави у пастирској посети Филипинима и Вијетнаму. На празник Сретења Господњег, митрополит Павле је служио литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у филипинском граду Поломолоку (провинција Јужни Котабато). Поред тога, током литургије је хиротонисао двојицу локалних православних хришћана – једног за свештеника, другог за ђакона.

У Африци су почели да се развијају црквено-пољопривредни пројекти уз помоћ Русије. Добротворна фондација "Земља за децу" је издвојила средства за стварање фарме за узгој усева у Демократској Републици Конго. У пројекту учествује Патријаршијски егзархат Африке, објаснила је Марија Лвова-Белова, комесар за права детета при председнику Руске Федерације.

У Кенији је основан храм Руске цркве у част преподобне Марије Египћанке у селу Рамула (деканат Какамега). Планирано је и отварање сиротишта у селу, саопштио је Патријаршијски егзархат Африке. 

У Архангелској области, тужилаштво се умешало у судбину срушене цркве. Тужилаштво преко суда тражи очување Саборне цркве Василија Василија у селу Чухчерме, подигнуте 1824. године. Пре шест месеци на згради се урушио кров, а сада је суд прогласио незаконитим нерад Федералне агенције за управљање имовином и доделио јој одговорност да организује и изврши рестаурацију цркве.

Ове недеље дошло је до још једне ескалације ситуације на Косову и Метохији. Владајући епископ епархије Српске цркве, владика рашко-призренски Теодосије, обратио се косовско-метохијским Србима са поруком подршке и позвао их „да на мржњу не одговарају мржњом и насиљем“. Заоштравање ситуације на Косову и Метохији је последица чињенице да су од почетка фебруара регионалне власти увеле евро у оптицај и укинуле употребу српског динара у регионима где већину становништва чине Срби. Због овога је протестовала Рашко-призренска епархија Српске цркве. На посебном заседању Савета безбедности УН разговарано је о ситуацији на Косову, посебно због овакве економске политике која је многе ставила на ивицу опстанка: посебни проблеми су са примањем пензија и социјалних доприноса.

Афрички егзархат РПЦ и забране „Синода ујка* Теодора“

После првог егзарха Африке, митрополита Леонида (Горбачова), Синод Александријске патријаршије, који је заправо отишао у раскол, донео је сличну одлуку у вези са садашњим в.д. егзархом епископом Константином (Островским).

Па добро, овај демарш од стране Грка је био сасвим очекиван. И, како су већ рекли бројни стручњаци, ни префикс „и.о.“** ни „опрезност“ у спровођењу мисије на „црном континенту“ нису спасили ствар. Сада „Синод ујка Теодора“ и Фанар који стоји иза њега чекају признање ове одлуке од стране других помесних Православних цркава. Такође, како је било и са митрополитом Леонидом. Тада су, да подсетим, одлуку александријских Грка подржали њихови грчки сународници, а Синод Бугарске цркве је одлучио да се „уздржи од саслуживања“ са владиком Леонидом. Тако у скоро време очекујемо сличне одлуке у вези са епископом Константином.

Бивши архимандрит РПЦ Кирил (Сергеј Говорун) је већ коментарисао ову ствар. Он каже, александријски Синод је имао на то право („свргавање” епископа Константина), јер римско право, које лежи у основи канонског права Васељенске цркве, подразумева територијални принцип. Рецимо, починили сте кривично дело на територији туђе надлежности - тамо се задржава [добија] и одговор.

Све би то било у реду, но црквени канони не говоре ништа о јурисдикцији и било каквим канонским правима расколника. Такви, по слову и духу канона Васељенске цркве, немају никаква права унутар црквене ограде, па стога не треба ни говорити о реалности њихових „укора“. А Александријска патријаршија је сада, после признања „ПЦУ“ - управо расколничка, која се моли са изопштеним и „коледарима“***. О томе директно говоре бројна правила, од којих је главно - 10-о Апостолско.

Напоменимо и то, исти Говорун се не позива на никаква правила која дозвољавају александријцима да лише чина јерарха друге помесне Цркве. Али ово је лирска дигресија...

А сада идемо на главну ствар. Сада ће уследити прилично оштра критика поступака одговорних јерарха РПЦ, који, рекавши „А“, не кажу „Б“. То је оно што чини могућим овакве демарше чика Фјодора, иза кога стоји Фанар, и њихови сателити. Зашто до сада још није констатовано ступање у раскол Александријске патријаршије? Зашто на нивоу Светог Синода РПЦ није дата црквено-канонска и догматска оцена ставова Фанара, који повезује „монархију Оца“ у Светој Тројици и његово место у систему Помесних цркава? Каква је судбина документа „О искривљавању православног учења о Цркви у деловању јерархије Константинопољске патријаршије и иступањима њених представника“?

Полумере ће довести до тога, да ће се све завршити „збацивањем и свргавањем“ патријарха Кирила на неком следећем фанариотском синоду. У Москви никако не могу да усвоје, да Грци немају намеру да се договоре, а сви сигнали о могућности постизања споразума доживљавају се као слабост. Раскол се више не може спречити, он се десио. А задатак Руске Цркве је да стоји у канонској истини, Православљу и да шири своју мисију до краја земље. Као што су то чинили наши велики претходници – светитељи Јован Тоболски, Инокентије Иркутски, Николај Јапански, Свети Герман Аљаски и други.

А ако ми нисмо спремни за праву хришћанску мисију, чему је онда све ово било, укључујући и стварање Афричког егзархата?

P.S. Грчке цркве се сада налазе у очигледној слабој позицији због ЛГБТ-агенде. Не заборавите, главни извор финансирања Александријске патријаршије, која носи име ујака Теодора, је Република Грчка, која је недавно легализовала истополне „бракове“. А шта о овој појави мисле на афричком континенту? Ми то добро знамо из реакције бројних католичких бискупа у Африци на декларацију РКЦ о доктринарним питањима под називом „Fiducia Supplicans“. Но о томе више у следећој публикацији...

#George_D

*) стриц/ујка што му више пристаје

**) Графичка скраћеница за:
и обављање дужности, обављање дужности итд.

***) Ритуална транформација спољашњег изгледа човека уз помоћ маски, одеће и других атрибута.

Унијате врше "пи-ар" пројекта изградње храма три религије у Украјини

РИСУ (информациони ресурс близак УГКЦ) је објавио информацију о тежњи да се изгради екуменистички храм у једној од украјинских области. Он, како се каже за њега, ће бити „место за молитву, размишљање и медитацију“.

Притом се такође истиче, да аутори иницијативе настављају да траже партнере и инвеститоре за реализацију своје идеје.

Очигледно, унијате су одлучили да информативно помогну покретачима пројекта у њиховом „добром циљу“. Како кажу, ако је плес већ почео увођењем ЛГБТ- „вредности” у живот католичке заједнице, онда ПР за изградњу „храма три религије” не изгледа страшно. „Кућа је изгорела, спали и шталу"!.

Прослеђено од
Со своей колокольни

⬆ Ко ће да објасни, зашто РПЦ још није разчинила цео овај чопор који је изазвао црквени раскол у Украјини, почев од двојице високопреосвештених Јуда Александра Драбинка и Симеона Шостацког, па до епископа Константинопољске патријаршије, који су узели активно учешће у стварању ПЦУ?

Чини се да може бити само један одговор: Москва се надала договору са наследником патријарха Вартоломеја и није хтела да погоршава раскол. Фанар неће преговарати ни са ким и, чини се, прилично је уверен да Московска патријаршија неће ићи на све или ништа* и да ће се пре или касније помирити са губитком Украјине и других њених канонских територија ван Руске Федерације.

Наш коментар:

Када је у питању Он - Господ наш Исус Христос, односно Православље, увек се "игра" на све или ништа. Или "играш" на Њега = Све и добијаш све, или калкулишеш, у ствари играш са ништа, да би, било добио било изгубио, имао само - ништа. Ми у Украјини и по данашњем Православљу = Цркви немамо проблем политике - него истина Вере! Немамо ми сукоб РПЦ и Фанара, то је фасада збивања, него рат јереси против Православља.

*) У оригиналу "ва-банк" - по банци. Од француског "Va banque" или "Vabanque". Што је коцкарски израз из игре Фаро (Pharo или Faro), која је била популарна у 18. и 19. веку . То је слично одлуци "банка" („banco“) „chemin de fer“, облик игре Baccarat. То значи да се играч клади једнако тренутном износу новца у својој "банци" игре. Вабанк је обично ризичан избор, јер играч све ставља на коцку, он је "all in" и може све да изгуби или да освоји једнак износ.

Ову игру могу да играју двоје

Ако, наравно, имате вољу и разумевање за своје стратешке циљеве.

https://yangx.top/pravblogs/1424

Наишли смо на дискусију о верзији тога, да је одлуку Александријске цркве о „разчињењу“ в.д. егзарха Африке диктирао неуспех РПЦ да процес осуде митрополита клинског Леонида доведе до краја. Наводно, Грци су одлучили да следе принцип „ако не желиш да нас упознаш на пола пута, прими нови поклон“.

Како нам се чини, све је много дубље. Фанар&Со. напросто настављају да шире размере напада на Руску цркву. Ако не капитулира, наставиће да је гурају у оквир „вечно и неоспорно крива“. Све ће ићи од снаге до снаге. Данас су „разчинили“ епископе, сутра - патријарха московског, прекосутра - "препознаће" РПЦ "као структуру у расколу и јереси“.

И у овом контексту ми се враћамо на старо питање – а каква је судбина документа „О изопачењу православног учења у Цркви у актима Константинопољске патријаршије“, представљеног и одобреног на Архијерејској конференцији РПЦ? Да ли је текст преведен на друге језике? Да ли је документ послат другим помесним Црквама? Да ли се планира да се о томе разговара на разним платформама уз учешће представника других Цркава, стручњака, богослова итд? Како ће уопште наша страна овај велики подухват довести до краја?

В.д. Патријаршијског егзарха Африке је прокоментарисао одлуку Александријске цркве да га „лиши“ његовог „чина“

О суштини проблема

Одговор је, рецимо тако, био у опрезним , дипломатским тоновима.

„У ствари, ја - епископ Руске Православне Цркве, потчињен сам Патријарху Московском и целе Русије као његов намеснику [орг. "
викарий"] и Светом синоду Руске Православне Цркве као сваки њен епископ“, - рекао је за РИА новости епископ зарајски Константин (Островски).

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Александријска патријаршија, поред „депозиције” в.д патријаршијског егзарха Африке епископ зарајског Константина, учинила је још неколико корака који су код нас незаслужено остали незапажени. У међувремену, они потврђују тезе неких наших колега о неспремности Грка, посебно патријарха Теодора, да траже путеве помирења и превазилажења раскола.

1. Синод је изабрао шест нових епископа, од којих су тројица Африканци. Један епископ ће постати викар александријског патријарха. Остали ће заузети катедре у Тогу, Јужном Судану, Бурундију и Демократској Републици Конго (2 епископа). Практично у скоро свим овим државама постоје парохије РПЦ. Прилично значајно повећање кадрова за Александријску цркву у борби за афричко стадо.

2. У недељу, 18. фебруара, у резиденцији Александријске патријаршије у Каиру, свечано је откривен споменик александријском патријарху Мелетију (Метаксакису) (1926-1935).

Он је познат је по томе што је као патријарх константинопољски (1921-1923) издао томос о „праву“ Константинопоља да управља православним парохијама у дијаспори, а такође, користећи слабост РПЦ, умешао се у црквене послове у Пољској и примио у своју јурисдикцију Православну цркву у Естонији. На александријској катедри, Метаксакис је развио статутарне документе за делатност патријаршије и доделио јој јурисдикцију над целом Африком.

„Права“ Александријске патријаршије да „поседују“ целу Африку су нова творевина, која ни на који начин није одражена у канонима и није подкрепљена статусним међуправославним споразумима. Ово је производ изума једне особе, која је дала снажан подстицај развоју теорије о „примату” Константинопољске патријаршије у ХХ веку , што треба проучити и критички оценити. Можда је време да се патријарху александријском, који се жали на „инвазију“ РПЦ на „његову“ канонску територију, постави питање, а одакле му то, да Африка (са изузетком северног, арапског дела од тога) припада њему?

#Сергей_Павлов

Индикативни сигнал

https://yangx.top/pravblogs/1427

Метаксакис је оснивач Александријске патријаршије у виду какву је данас познајемо. И то не толико по њеној територијалности (ово је само врх леденог брега), већ по унутрашњим механизмима њеног управљања. Конкретно мислимо на практично пуну зависност од спољашњих центара утицаја и њиховог финансирања патријаршије. Метаксакис је, уосталом, престао да буде константинопољски патријарх тачно када је Венизелосова „Велика идеја” потпуно пропала и Грчка претрпела потпуни пораз. Тако су Британци морали да евакуишу Метаксакиса из Истанбула на мандатну територију Египта.

#George_D

Фанар није спреман да иде на стварање посебног егзархата за представнике УПЦ

Бивши клирик Волинске епархије УПЦ Александар Колб, коме је забрањено служење због приступања „ПЦУ“, изјавио је да Константинопољска патријаршија не намерава да ствара посебне ставропигије или егзархате за свештенство УПЦ које не жели да пређе у организацију под вођством Думенка.

Према речима пребега, он је три пута слао апеле Фанару у нади, да ће истанбулски првојерарх одлучити да формира још једну паралелну црквену јурисдикцију у Украјини, у коју би били укључени сви они који не желе да буду део „ПЦУ“. Међутим, на крају је бивши свештеник УПЦ добио усмени одговор од егзарха Константинопољске патријаршије у Украјини, епископа команског Михаила Анишченка, да патријарх Вартоломеј не намерава да ствара додатне јурисдикције.

„Када смо разговарали са егзархом, он ми је пренео речи патријарха Вафроломеја. Неће бити ставропигије или посебног егзархата, јер ставропигија или засебан егзархат предвиђају саслуживање са свима – и са 'ПЦУ' и са УПЦ. Али ви сте задужени за све ово 'Зар нисте спремни? Хоћете да изађете из једне структуре, а не уђете у другу и останете некако одвојени, а тиме се већ губи идеја о самој Цркви.' Чувши ово, схватио сам да треба да се ујединимо око 'ПЦУ'“, - рекао је Колб .

https://raskolam.net/ru/?p=76864

Да додамо и ово од колега:

Вреди напоменути да је Колбов колега, нерезидентни свештеник УПЦ Андреј Пинчук, у септембру прошле године поделио супротну информацију. У једном од својих интервјуа, Пинчук је изјавио да ће се стварање паралелног егзархата од стране Фанара десити са 100% вероватноћом.

Прослеђено од
Со своей колокольни

Ватикан је потврдио забрану католика да постану масони.

Упркос чињеници, да су у протеклих 200 година римске папе објавиле 20 сличних забрана које осуђују масонерију и прете екскомуникацијом из Цркве сваког католика који се придружи масонској ложи, проблем, како кажу, и даље постоји. Слободни зидари су дубоко продрли у редове католичког свештенства. Они су такође међу кардиналима, а Ватикан је, према гласинама, чак имао и своју масонску ложу.

Под садашњим понтифексом лед у односима РКЦ и масона се потпуно отопио. Франциско је отворен за дијалог са свим људима добре воље, а његова „Декларација о људском братству” је уопште дебело уплетена са идејама Француске револуције.

Зашто је онда било потребно давати тако оштре изјаве у вези са слободним зидарима, када Ватикан и даље неће предузети никакве стварне кораке да успостави ред у својим редовима?

Као прво, конзервативци гледају колико далеко је Бергољо спреман да иде са својим реформама. Чаша њиховог стрпљења је препуњена, и они могу папу прогласити јеретиком. Такав скандал никоме није потребан.

А као друго, како је говорио друг Лењин, „завера, пријатељу, опет завера“.

[17. новембар 2023. Наводимо, јер ћемо склапати инфо-мозаик]

Прослеђено од
Со своей колокольни

Дугогодишњи лични секретар Бенедикта XVI, надбискуп Георг Генсвајн, је објавио своје мемоаре о покојном понтифексу

Наслов књиге „Nient'altro che la verita" („Ничег, осим истине”) изазвао је пометњу у Ватикану. На главама кардинала су задимиле бирете. Како је жао ономе, у кога је савест нечиста...

Чак је и папа Франциско, током својих јавних наступа, два пута укорио оне, који шире гласине и сплетке.

Говори се, да је Ватикан покушао да блокира објављивање књиге, али није успео.

Након што је постала доступна читаоцима, испоставило се, да Генсвајнова сећања на први поглед изгледају прилично безазлена. Ипак, неки њени наводи покрећу озбиљна размишљања.

Тако, на пример, Генсваин пише да након избора папе Бенедикта XVI, масони нису крили своје дубоко разочарање. Међутим, након избора Франциска 2013. године, све се променило.

Велики мајстор највеће италијанске ложе Густаво Рафи упутио је честитку Франциску, у којој је изразио наду, да ће под новим папом Црква бити отворена за дијалог „са свим људима добре воље и са масонством“.

Генсваин верује да је ово било више од обичне честитке Франциску. Тако су слободни зидари изразили свој став према пензионисаном Бенедикту, јер шеф италијанских масона једва да је знао шта да очекује од Бергоља у будућности.

Или је можда знао?

[13. јануар 2023.]

Прослеђено од
Со своей колокольни

16. фебруара је у Милану одржан састанак јерарха Католичке цркве и представника масонске ложе „Велики исток Италије“, посвећен историји тешког односа РКЦ и масонерије.

Као што је познато, почев од XVIII века, неколико римских папа је својим енцикликама и булама не само осуђивало масонерију, већ је и забрањивало клирицима и лаицима чланство у масонским ложама под претњом аутоматског изопштавања из Цркве.

Видимо, папа Франциско је одлучио да по овом питању промени традицију и послао је сигнал „браћи“, да је операција „инфилтрације“ у руководство РКЦ прошла успешно и не морате се плашити да водите отворен дијалог једни са другима. Овом приликом велики мајстор Стефано Биси одржао је говор на тему: „Масонерија између Рацингера и Бергоља“.

Кардинал Франческо Кокопалмерио, који је присуствовао догађају, предложио је да се такви састанци одржавају на сталној основи, како би се „отопио лед између два света која су се међусобно борила и раздвајала један од другога“.

Кардинал Кокопалмерио - један од најближих сарадника папе Франциска, ухваћен је у стану свога секретара 2017. током геј-оргије са кокаином. Међутим, ватиканска полиција која је извршила рацију учинила је све да заташка случај против високог црквеног јерарха.

Упркос томе, да је Франциско обавештен о инциденту, Кокопалмерио је успео да избегне казну. Сада је спреман да учини све за свог милостивог господара.

Папа Бергољо (међутим, није он једини) намерно се окружује помоћницима са „прошлошћу“. То је гаранција да га његови подређени неће критиковати и да ће се у свему слагати са њим. Али Франциско не узима у обзир, да слепа лојалност и компетенција нису синоними.