По истинитом догађају

Као члан jугословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко-комунистичких злочинаца, Стипе Гулић усташа до 1943. био је изашао на вечеру са породицом у есклузивни ресторан "Болоњ" у близини Тријумфалне капије cа женом и двоје малолетне деце.

Вечера је по обичају била богата.
Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама.
На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних.

Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у кишном мантнилу са црним шеширом на глави. Рекао је Гулићу на Српском:

- Лепа вечера, видим!
Ти баш уживаш у животу!

Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у "Болоњ", незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу.

"Злочинац" је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Запaдној Босни...

Гулић је средином Jуна 1942. године са својим усташама као сатник извео из куће Проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година.
При том је сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.

"Тебе нећу под каму. Хоћу влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју Српску пашчад"

Тог дана Прота Сава је заувек напустио службу у Цркви и прикључио се Четницима са којима се дао у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је сатник Стипе већ дуже време капетан у партизанима, тада већ негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи.

Стипе је био у праву. прота није могао ока склопити. Стално је сањао ужас из Доње Радиње. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала...
Тражио је тог пса као пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника емиграната из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић неколико месеци ту тада као послератни Брозов војни аташе у Паризу. Питали су га да они то обаве за њега, јер су знали за тај монструoзни случај. Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот.

🇷🇸 t.me/buntcg