🇪🇺🇭🇷БРИСЕЛ-ЗАГРЕБ : Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је данас у Бриселу да је одлука о обуци украјинских војника у Хрватској донета, а да ће председник Зоран Милановић, како каже, морати да објасни зашто је против.
"Одлука је донесена. Буџет мисије је око сто милиона евра. Реч је о обуци, тренингу, не значи да ће доћи 100.000 војника па онда ићи у Украјину. Ту нема ништа посебно. Хрватска може понудити нека своја специфична знања у томе. То су циљани доприноси широј мисији”, рекао је Пленковић на крају друго дана самита ЕУ у Бриселу.
Милановић је раније рекао да док је он врховни командант украјински војници се неће обучавати у Хрватској и да би то значило довођење рата у Хрватску.
На питање о финансијској помоћи Украјини из Хрватске, Пленковић каже да је идеја да се прикупи новац из више извора, организација, држава и да се омогући Украјини ликвидност која јој недостаје.
"Део средстава повући ће се из ЕУ фондова”, рекао је Пленковић, пренела је загребачка Н1 ТВ.
Енергетика, Украјина, то су биле главне теме самита, рекао је Пленковић и додао:
"Смањење цена плина, сигурна снабдевеност и смањена потражња - то су главни циљеви. Захваљујући механизму који смо сад направили, доћићемо до тога да цене гаса не одлете у небо. Заједничком платформом ће се набављати плин. Дугорочни циљ је транзиција на обновљиве енергије”, преноси Танјуг.
Што се Украјине тиче, додао је, ту нема расправе, јер сви отприлике мислимо исто.
”Снажна подршка, бићемо домаћини Кримске платформе - прва таква парламентарна димензија што је важна политичка порука. Разговарао се и о економској и војној помоћи Украјини”, рекао је и додао:
„Хрватска није неутрална, него је чланица ЕУ и НАТО-а и заузела је став солидарности с Украјином. Објаснили смо политику, нема изненађења”.
📌 Извор: Политика.

⚔️🇺🇦 Занимљив перформанс у коме глумачка екипа предвођена ЦИПСО службом Украјине уз помоћ највероватније ЦИА агентуре покушава да широким народним масама представи уништено возило руске војске. Ко зна колико су пута на исти начин обмањивали јавност сличним глупостима.
#Глума #ЦИПСО #ЦИА

⚔️🇷🇺🇵🇹 Москва позива Португал да се уздржи од пребацивања руских ватрогасних хеликоптера Ка-32А11ВС у Кијев.
👉 Ово је саопштило Министарство спољних послова Руске Федерације.
👉 Они сматрају да је Португалија одлучила да преда Украјини шест руских ватрогасних хеликоптера кршећи обавезу дату приликом куповине опреме. У Русији кажу да Лисабон нема право да никоме пребацује хеликоптере руске производње без сагласности Русије.
👉 Португал је 2007. године купио шест руских хеликоптера Ка-32 модификације из 1997. године под ознаком „А11ВС“. Тренутно је од тих шест хеликоптера, 5 оперативно.
📌 Србија је такође купила 2 руска хеликоптера Ка-32, и судећи по снимцима неких наших спотера, хеликоптери се већ налазе у Србији, али се за сада ништа званично не зна.
#Португал #Русија #Ка32

⚔️🇵🇭🇷🇺 Филипински председник Фердинанд Маркос Млађи, подржао је у четвртак одлуку свог претходника да поништи договор о куповини 16 руских војних хеликоптера и рекао да је његова администрација „обезбедила алтернативно снабдевање из Сједињених Држава“.
👉 Маркос Млађи је на конференцији за новинаре рекао да ће филипинска влада преговарати да врати део аванса који је уплатила руском произвођачу.
👉 Његов претходник, Родриго Дутерте, потписао је уговор о куповини хеликоптера Ми-17, али је пре истека његовог мандата одлучио да раскине уговор због страха од могућих санкција Запада. Речено је да Вашингтон није вршио притисак на Филипине да одустану од 12,7 милијарди пезоса (215 милиона долара) споразума са Русима.
📌 Понуда САД за продају Boeing CH-47 Chinooks, о којој су прошле године поведени разговори између две делегације, могла би се размотрити да замени руски хеликоптерски споразум.
#Филипини #САД #Азија

⚔️ Питање за чланство, шта ово Пољаци превозе на Балтик?
#Анкета #Пољска #Балтик

🇨🇳🇷🇸 Кина претекла Европску Унију по улагањима у Србији:
Према прелиминарним платнобилансним подацима Народне банке Србије (НБС) током првих девет месеци 2022. прилив страних директних инвестиција у Србији износио је 3,011 милијарди евра, што је незнатно више у поређењу са истим периодом претходне године када је у уложено 3,002 милијарде евра.
"Важно је нагласити да је после привременог успоравања прилива страних директних инвестицијама током марта и априла, од маја настављен позитиван тренд из рекордне 2021. Оваква кретања потврђују да је успоравање прилива било привремено и изазвано првобитним шоком након избијања сукоба у Украјини. И током ове године стране инвестиције у Србији су производно и географски диверзификоване, углавном у извозно оријентисана предузећа”, наводе из НБС.
Када је реч о инвестицијама из ЕУ, Кине и Русије, говоримо о најзначајнијим дестинацијама из којих оне долазе. Конкретно, према објављеним подацима НБС Србије, од 2010. до другог тромесечја 2022. године, прилив страних директних инвестиција (СДИ) из Европске уније износио је 19,204 милијарде евра, из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) 3,281 милијарду, из Руске Федерације 2,473 милијарде и из Сједињених Америчких Држава 733 милиона евра. Прошле године приливи СДИ из ЕУ били су 1,762 милијарде евра, из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) 630,4 милиона, из САД 105,6 милиона и из Руске Федерације 39,9 милиона евра.
Подаци о приливима СДИ за 2022. по земљама су расположиви закључно са другим тромесечјем и у првој половини 2022. највећи приливи страних инвестиција су забележени из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) у износу од 491,5 милина евра, из ЕУ у износу од 401 милион, из САД 56,7 милиона и из Руске Федерације 30,4 милиона евра.
„Имајући у виду да је велики део СДИ у Србији усмерен ка разменљивим секторима, највећи део инвестиција из ових земаља био је усредсређен у извозно оријентисана предузећа, пре свега у прерађивачкој индустрији и саобраћају. Такође, један део инвестиција из Кине и Русије био је усмерен ка грађевинарству, а из ЕУ у финансијски сектор", наводе из НБС.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, каже да је Кина избила на прво место инвеститора и да она прави одскочну даску за даље. Кина има пројекат "Појас и пут" који је глобалног карактера и гради инфраструктуру која треба да га подржи.
„Сједињене Америчке Државе су мало инвестирале код нас с тим што треба имати у виду да доста њихових улагања долази преко Холандије јер је тамо повољнија пореска политика. На пример НЦР који запошљава неколико хиљада радника је америчка фирма, али се бележи као холандска.
Руске инвестиције углавном иду преко НИС-а. Постојала је нека прича о доласку руског трговинског ланца али је то стопирано. Поређења ради руске фирме овде запошљавају 2.000 радника, а само немачке 40.000”, каже Станић.
Извор: Политика
#Економија #Геополитика #Инвестиције #Кина